Pčele, kao što znamo, sakupljaju polen i cvetni nektar, od koga, kao krajnji produkt nastaje med. Postoji oko 20.000 poznatih vrsta pčela na svetu, a generalno se svrstavaju u dve grupe: društvene i solitarne pčele. Mogu da porastu u rasponu od 2 milimetra, do 4 santimetra. Ovo je, manje više, sve ono što znamo o ovim marljivim i produktivnim insektima, a u produžetku pročitajte fascinantne podatke koje sigurno niste znali o pametnim zujalicama.
Foto: esa.org
Na slici je trenutak, zabeležen kamerom ekologa Karlosa de la Rose, u kom je jedna pčela sletela na krokodila vrste kajman i kako se čini – pila je njegove suze. Usledilo je objašnjenje koje kaže da ova pojava ne treba preterano da čudi, jer su suze krokodila bogate solju i proteinima. Čudno ili ne, nesvakidašnji je prizor.
Foto: discovermagazine.com
Ustanovljeno je da i pored kontrolisanih uslova broj pčela lagano opada vremenom. Jedan od razloga je i taj što, kada ugledaju svetlost dana, dok su još slabašne grinje napada mlade pčele i pije im krv, slabeći im čitav imuni sistem.
Foto: medicalnewstoday.com
Istraživanja su pokazala da najviše boli ubod pčele u nozdrve, pa onda u gornju usnu i polni organ. U proseku, pčela u minuti zamahne krilima fantastičnih 11.400 puta.
Foto: Linda’s Bees
Uzajamni kontakt antenama između radilica, bez razmene hrane, već u cilju postizanja identifikacije i pripadnosti roju, zove se antenacija.
Foto: Međimurje
U pčelinjaku svaka jedinka, poput mrava u mravinjaku, zna svoju dužnost i obavezu. Prema tome, postoje i one pčele, kojima je jedina briga da budu u blizini matice, kao deo njene pratnje, da je povremeno ližu i dodiruju antenama.
Foto: beebestinc.com
Kod pčela je učestala pojava podele zajednice. Ovaj pojam odnosi se na veliki broj radilica, koje zajedno sa maticom napuštaju staru košnicu, u potrazi za novim domom.
Foto: Poljosfera
Krajem svakog leta, pčele radilice izbacuju sve trutove iz košnice, a ako su oni uporni da ostanu, neretko ih jako ujedaju svojim mandibulama.
Foto: pinterest
Na ulazu u svaku košnicu stoje pčele stražari, koji kontrolišu one koje donose polen i brinu se da u košnicu ne uđe uljez. Za to vreme, radilice koje su uvek u košnici, prihvataju hranu od pčela koje su je skupljale napolju i odlažu je u ćelije predviđene za med.
Foto: metalmelting.tk
Prosečna pčela u stanju je da proizvede kašiku i po meda za ceo svoj život, a za tu količinu, potrebno je da poseti između 50 i 100 cvetova.
Foto: babayagahouse.blogspot.rs
Možda i najfascinantnija činjenica vezano za pčele je ta, da imaju mozak koji je veličine zrna susama, ali su ipak vrlo sposobne za komplikovane proračune vezane za poletanje i sletanje, kao i za kompleksne aktivnosti, sa kojima se susreću. Takođe, sposobnost učenja i pamćenja im je na izuzetno visokom nivou.
Naslovna fotografija: www.mega-tapety.info