Po definiciji naučnika, zemljotres, potres, ili trus, javlja se prilikom pomeranja ili međusobnog udara tektonskih ploča, kada se događa da tlo podrhtava i tom prilikom se dešava da se oslobodi velika energija. Zemljotres, može biti uzrok ili pokretač vulkanskih erupcija i razornih cunamija. Bilo da je slab ili jak, nije ni najmanje prijatan osećaj kada se trese tlo pod nogama.
Foto: YouTube
Najjači zemljotres ikada zabeležen od kada se vrše merenja iznosio je 9, stepeni prema Rihterovoj skali i pogodio je južnoameričku državu Čile, 1960. godine.
Foto: Reference.com
Koliko god imali subjektivan osećaj da zemljotres traje kratko, stvaranje potresa je dugačak i kompleksan proces.
Foto: msnbc.com
Nakon velikih potresa koji su zadesili Italiju u ovoj, 2016. godini, geolozi su izmerili da je na pojedinim mestima koje nikada nisu bile pod vodom sada zemlja prekrivena sa čak 70 santimetara (0,7 metara) vode.
Foto: Strange Sounds
Teritorijalno najveća zemlja sveta, Rusija, uvećava svoju teritoriju kontinuirano i polako i tone zahvaljujući političkoj moći ili nekoj trgovinskoj strategiji, već upravo zemljotresima. Geolog Boris Levin, koji je inače i direktor ruskog instituta za geologiju i geofiziku, utvrdio je da se od 2007. godine, površina Rusije povećala tačno za 4,5 kvadratnih kilometara, nakon jakog zemljotresa koji je pogodio ostrvo Sakhalin, a nakon koga se deo morskog dna potpuno izdigao iznad vode, te je sada to kopno, u sastavu ruske države.
Foto: YouTube
Od ukupno 500.000 zemljotresa, koje pogode Zemlju svake godine, 100.000 su mali i slabi te se ne osete, a samo 100 zemljotresa izaove vidnu materijalnu štetu.
Foto: YouTube
Od 1900. godine, u proseku, svake godine, svet zadesi 18 jakih zemljotresa i po jedan razorne jačine.
Foto: thetattoohut.com
Zemljotres se kotira kao jedna od najstrašnijih prirodnih katastrofa, a u prilog toj činjenici govore i podaci o stotinama hiljada ljudi koji su izgubili živote tokom velikih potresa u Meksiku, na obalama Indonezije i Šri Lanke, u Italiji i u Japanu i to sve u poslednja dva veka.
Foto: How Africa
Zemljotres koji je odneo ubedljivo najviše života do sada, zabeležen je daleke 1556. godine, na tlu Kine, i usmrtio je čak 830.000 ljudi, a materijalna šteta je bila katastrofalna takođe.
Foto: infograph.venngage.com
Prema opsežnim naučnim studijama, topljenje glečera, pa samim tim i podizanje nivoa mora, kao direktna posledica toga, imaju za dalekosežan uticaj disbalans pritiska u Zemljinoj kori i negativan uticaj na tektonske ploče, pa globalno zagrevanje može biti direktan izazivač brojnih zemljotresa koji će se dogoditi u budućnosti.
Foto: Modern Notion
Ono što omogućava životinjama da predosete zemljotres, jeste promena hemijskog sastava zemlje i vode uoči potresa, koja se dešava usled ispuštanja čestica stena iz Zemljine kore. Primer tome jeste i zemljotres u Kini iz 1975. godine kada je veliki broj zmija naglo i u isto vreme napustio svoja podzemna skloništa, otprilike mesec dana pred udar zemljotresa. Ovo je dodatno privuklo pažnju, jer su zmije probuene iz duboke zimske hibernacije u kojoj su se nalazile u tom periodu.
O zemljotresima smo pisalu članku o nepredvidljivošću zemljotresa.
O najjačim zemljotresima, koji su se dogodili u Srbiji pročitajte ovde.
Naslovna fotografija: www.maxisciences.com