Ako kažemo „tesna koža“, većina nas odmah pomisli na kultnu srpsku komediju. Ipak, ovaj termin, možemo da upotrebimo i prilikom obrade teme u kojoj nema mesta ni za mrvicu humora, a to je disocijativan poremećaj ličnosti. Lekari su to objasnili na svoj, kompleksan način, a mi ćemo ga definisati ovako. Dakle, danas ćemo govoriti o osobama čiji psihološki i mentalni sklop trpi nekoliko različitih ličnosti, odnosno identiteta istovremeno od kojih svaki može istovremeno ili nasumice preovladavati stavovima, emocijama, ponašanjem i uopšte bitisanjem te osobe. O tome koliko je ovo teško breme ljudima koji ga nose u sebi i koliko je kompleksno za razumevanje, govoricemo u produžetku.
Foto: hindustantimes.com
Kao i kod drugih psiholoških aspekata ljudske ličnosti i kada govorimo o disocijativnom poremećaju, moguće je samo nagađati šta je okidač ili inicijalni događaj, prilikom koga dolazi do rascepa, odnosno multiplikovanja jedne ličnosti. Klinička ispitivanja su na osnovu prikupljenih podataka uspeli da dođu do jednog interesantnog šablona, prema kome je većina obolelih osoba pretrpela neki vid zlostavljanja u ranom detinjstvu, a najverovatnije seksualnog ili fizičkog, usled čega je na nesvesnom nivou došlo do odvajanja emocija od straha ili bola sa kojim se sukobila. Ova potreba odvajanja, odnosno proces disocijacije, vodi bespovratno u nesvesno cepanje prvobitne, jedne ličnosti.
Foto: newvision.co.ug
Ako uzmemo zlostavljanje u ranom detinjstvu kao odsudni momenat u kome dolazi do pojave ovog poremećaja, tada dete pokušava da se zaštiti od traume koju trpi, tako što se nesvesno odvoji (dislocira) od onoga što ga plaši ili povređuje i na taj način postaje druga osoba. Prema tome, možemo konstatovati daje disociranje neki oblik samozaštite od emocionalne ili bilo koje druge pretnje.
Foto: publicdomainreview.org
Ovaj termin prvi put uvodi u upotrebu priznati psihijatar američkog porekla, doktor Morton Prins (Morton Henry Prince) u svom delu „Rascep ličnosti“ (The Dissociation of a Personality), koje je ugledalo svetlost dana davne 1906. godine. Kako Morton, tako i njegovo pisanije pioniri su na polju istraživanja ovog kompleksnog poremećaja.
Foto: psychoticseduction.wordpress.com
I dan danas, lekari se susreću sa nizom teškoća prilikom dijagnostifikovanja ovog stanja unutrašnjeg ljudskog bića. Nije redak slučaj da se zameni sa nekim drugim poremećajem ili da se objašnjenja traže u konvencionalnim bolestima, pa zbog toga ne možemo egzaktno govoriti o tome koliko je ovaj poremećaj rasprosranjen, ali kao uzoran podatak uzima se cifra u rasponu od 4 do 21% psihijatrijskih bolesnika za koje se veruje da pate od disocijativnog poremećaja ličnosti.
Foto: bebejaz.com
Za više od 100-tinu godina od kako je svet saznao za ovaj poremećaj, javnost ga je shvatila i kategorisala pre kao senzacionalistički stav, nego kao realnu pretnju mentalnom zdravlju, koje je vremenom sve više narušeno.
Foto: omicsonline.org
Praktično objašnjeno, obolela osoba u sebi može posedovati ličnost koja je mirna, tiha, dostojanstvena, konvencionalnih shvatanja i veoma prijatna i predusetljiva, posvećena porodici i poslu, a što je najvažnije, potpuno nesvesna ostalih ličnosti. Pored nje takve, druga ličnost može biti dijametralno suprotna, te raskalašna, lakomislena, besna, sklona flertu i skandalima… Na sve to, treća ličnost se može opisati kao zrela, inteligentna i sposobna za brojne kognitivne radnje. I sve to u jednom telu, jednoj glavi, jednom umu i jednoj duši.
Foto: youtube.com
Kada govorimo o simptomima koji mogu da ukažu na ovaj poremećaj, grubo rečeno, oni su još jedna slepa ulica na putu ka dijagnostifikovanju, jer se pojavljuju u vidu glavobolja, gubitka orijentacije, amnezije, ili prosto čestih promena raspoloženja. Dakle, nikakva specifičnost, zahvaljujući kojoj bi se oštećena ličnost odala. Jedino što se preporučuje u stručnim krugovima kao delotvorno jeste posmatranje onoga na koga sumnjamo da je oboleo duži vremenski period.
Foto: theapopkavoice.com
Da ovo nije ni malo naivan poremećaj, osobe koje ga imaju u stanju su da trpe borbu dve ličnosti u kojoj će jedna gušiti drugu, što kao proizvod može iznedriti sabotiranje samog sebe. Primera radi, čovek koji je odgovoran i pažljiv vozač, u slučaju dominacije druge ličnosti, može voziti brzo i opasno po sebe i ostale.
Foto: theplaidzebra.com
Sam trenutak u kome se ličnosti smenjuju, naziva se „switching“, događa se naglo i obično je potrebno od nekoliko sekundi do par minuta da se izvrši zamena. Taj trenutak je obično momenat stresne situacije ili samog sećanja na istu i dominaciju preuzima jača ličnost, koja u potpunosti kontroliše osećanja, misli i ponašanje.
Foto: womenyeah.com
Psihoterapija smatra se jedinim adekvatnim odgovorom na ovaj poremećaj. Cilj same terapije jeste ujedinjenje pocepanih segmenata ličnosti tako da osoba obolela od ovog poremećaja uvidi realno stanje, te da shvati da za dvojbom više nema potrebe, već da kroz jednu ličnost može i treba da se izbori sa strahovima i traumama. Kod ovakvih terapija, ključni su strpljenje i neodustajanje, koliko god teško bilo.
Naslovna fotografija: HAVOCA