Impozantna tvorevina ljudskih ruku, koja je ujedno i najveća na svetu. Pruža se od stepskih predela srednje Azije, pa sve do obale Žutog mora. Brojke koje opisuju ovaj zid su takođe fascinirajuće. Naime, ukupna dužina mu je 8.851 kilometar, sa prosečnom visinom između 10 i 16 metara. Širok je čak 8 metara i kao takav predstavlja najveći zid i odbrambeni bedem na svetu. 07. jula 2007. godine proglašen je za jedno od novih sedam svetskih čuda, a od 1987. zvanično je uvršten na UNESCO-vu listu.
Foto: blog.taxileader.net
Ovo je jedna od najvećih turističkih atrakcije kako Kine, tako i sveta. Samo u 2004. godini posetilo ga je čak 41.8 miliona stranih turista. Najposećeniji deo zida je onaj deo koji je izgrađen u doba dinastije Ming, u blizini Pekinga. Inače, svake godine zid dođe da vidi i prošeta po njemu više od 10 miliona turista.
Foto: HD Wallpapers
Mit je, a ne istina da je zid izgrađen odjednom. Istina je da se gradio više od 1.800 godina, od VIII veka pre nove ere, pa do dinastije Ming između XIV i XVII veka. Pruža se ukupno kroz devet kineskih provincija.
Foto: Konfucijev institut Sveučilišta u Zagrebu
Duž zida postoji 10.000 osmatračnica, a naziva se još i „najduže groblje na svetu“, zato što je mnogo radnika koji su učestvovali u izgradnji umrlo od iscrpljenosti. Takođe, zatvorenici i oni koji bi bili kažnjeni slati su na prinudni rad na izgradnju zida.
Foto: halko.ba
Upravo su Kinezi ti koji su izmislili građevinska kolica, kojima su se služili za prenošenje tereta i betona po gradilištu. Kasnije, ovaj izum je u građevinarstvu našao široku primenu, sve do danas.
Foto: New Scientist
Suprotno verovanju većeg dela sveta, bez obzira na svoje impozantne razmere, Kineski zid ne može da se vidi sa Mesečeve površine. Jedva se nazire već na visini od oko 290 kilometara.
Foto: MessageToEagle.com
Početak gradnje najduže građevine na svetu koju je ljudska ruka stvorila, vezuje se za cara Ćin Š’huanga, sa idejom da svoju zemlju zaštiti od Huna.
Foto: Asia-Insider-Photos
Jedna od brojnih legendi kaže, da je zmaj pomagač trasirao pravac mosta, a da su za uzvrat, radnici zahvalno i slepo pratili put koji im je pokazo ovaj mitski stvor.
Foto: paulnoll.com
Građevinski inženjeri su upozorili da čitava jedna sekcija zida u provinciji Gansu, u roku od 20 godina može da nestane, a uzrok ovoga bila bi erozija. U cilju sprečavanja nestanka drevnog zida, napravljen je projekat po kome će nizom radova, zid biti makar delimično zaštićen od zuba vremena.
Foto: china-mike.com
Druga legenda, tvrdila je da je malter, koji je korišćen kao vezivo spravljan od ljudskih kostiju onih koji su umirali u toku gradnje, kao da su cela tela uzidavana u konstrukciju. Realnost je, po običaju, drugačija, pa je prema tome, malter dobijan, između ostalog od pirinčanog brašna, koji se pokazao kao dobro vezivo.
Foto: amazingancient.com/great-wall-of-china
Najviša tačka zida smeštena je nadomak Pekinga, na planini Heita i iznosi 1.34 metara. Najniža tačka je u nivou mora, gde se zid i završava. U neposrednoj blizini ovog bedema izgrađeno je nekoliko hramova, u kojima su se vršili rituali u čast boga rata Guandi.
Naslovna fotografija: adrevita.lt