Koncentrične pruge, u kojima se zelene nijanse prelivaju i prelamaju, čine ovaj poludragi kamen gotovo neodoljivim. Smatra se da je u stanju da pojačava i pozitivnu i negativnu energiju, u zavisnosti od toga koja je dominantna. Prestižni francuski dizajner cipela Kristijan Lubuten, dizajnirao je jednu liniju cipela tako da imitiraju upravo spoljašnjost malahita. Ovo je jedan snažan kamen, sa kojim treba postupati pažljivo, a evo i zašto.
Foto: Rob Lanisky; Wikimedia Commons
Malahit je izuzetno osetljiv na promene temperature, hemikalije, kozmetiku, pa čak i znojenje, pa se zato ne preporučuje da se konstantno nosi uz telo. Čisti se pod mlazom mlake vode, a zatim ga treba pustiti da se sam osuši.
Foto: iloveme.su
Zbog toga što je izuzetno neotporan na habanje, retko se koristi prilikom izrade nakita, pa samim tim ne pripada listi najcenjenijeg dragog i poludragog kamenja. Međutim, malahit je, s druge strane, našao široku primenu i često se koristi kao dekorativni kamen.
Foto: SwaliAfrica Magazine
Na tlu Starog Egipta smatran je veoma cenjenim dragim kamenom koji tera zle duhove, gde je iskopavan iz rudnika, kako se procenjuje još 4.000 godina pre nove ere. Imao je još jednu interesantnu primenu. Naime, drobljen je dok ne postane sitan poput pudera, te se koristio kao senka za oči i boja za slikanje.
Foto: Интернет магазин Малахитовая шкатулка
Najbogatija nalazišta malahita su rudnici na Uralu, u Zairu i u još nekoliko afričkih zemalja, kao i na jugu Australije i u Sjedinjenim Američkim Državama, ali boja, lepota i čistota malahita koji se nalazi na Uralu odskače od onih iz ostalih nalazišta. Ovaj zeleni mineral smatra se -ruskim- kamenom, između ostalog jer na Uralu majstori obrađuju malahit posebnom tehnikom koja se zove –Ruski Mozaik-, aposle njega kamen postaje „površine poput somota, preloma poput satena“.
Foto: www.fintradeppp.com
Često je upotrebljavan kao ukras u i na zidovima čuvenog Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu, pa je poznat i kao –kamen koji vole carevi-. Takođe, ikonostas veličanstvene crkve svetog Isaka u ovom gradu podupret je sa čak 10 stubova, izrađenih upravo od ovog minerala.
Foto: keywordteam.net
Zanimljivo je da je toksičan i da je bezbedno posedovati ga i koristiti isključivo u ispoliranom stanju. Ukoliko se nađete u blizini dok se bruši obavezno je da se izbegava udisanje prašine koja potiče od njega. Sposoban je da upije zagađenje koje proizvodi plutonijum, a takođe i štiti od radijacije. Tvrdi se da povećava intuiciju i pri ublažavanju mentalnih poremećaja.
Foto: Etsy
Legende koje su ispredale drevne Maje, kaže se da je malahit –ključ do srca-, a vračevi i šamani indijanskih plemena nazivali su ga –ogledalo duše-.
Foto: greenzaku – DeviantArt
Kao i sve ostalo i malahit je podložan krivotvorenju, ali se lažni mineral lako prepoznaje – dovoljno je samo staviti ga u posudu sa mlakom vodom, te ako nakon deset minuta voda promeni boju, znači da je to neki drugi mineral, samo obojen bojama malahita. Druga prepoznatljiva osobina pravog minerala jeste da u kontaktu sa obolelim mestom na telu menja svoju boju.
Foto: eBay
Tokom Viktorijanskog doba, ovo je bio veoma cenjen mineral, čijoj lepoti su se plemići divili, pa je često od njega pravljen nakit, u kombinaciji sa žutim zlatom.
Foto: STONECONTRACT
Ime kristala potiče izvorno od grčke reči -malhe-, što znači trava, odnosno zelena biljka. Takođe je poznat i kao –paunov kamen-.
Naslovna fotografija: Pinterest