Mistik, šarlatan, iscelitelj, varalica, pravoslavac, okultista… Svi ovi, a i još mnogo drugih prideva koriste se pri pokušaju da se opiše jedna od najkontraverznijih ličnosti u istoriji velelepne i ledene Rusije. Njegovo ime je Grigorij Jefimovič Raspućin. Rođen je u siromašnoj porodici u selu Pokrovsko, na obali reke Ture u Tobolskoj guberniji, 10. januara 1869. godine. Hajde da zajedno razotkrijemo čoveka koji je za sebe tvrdio da ima isceliteljske moći i uvid u budućnost.
Zbog siromaštva svoje porodice nije primio nikakvo formalno školsko obrazovanje, pa je bio nepismen. Sa 18 godina odlazi u Verhoturski manastir, gde ostaje oko 3 meseca. U manastiru j ubrzo postao član zabranjene sekte po imenu “Klisti”.
Postoji događaj koji je obeležio njegovo detinjstvo na negativan način i ostavio trajne posledice na njegovu ličnost. Podaci govore da je imao sestru po imenu Marija i brata Dimitrija. Marija se, usled epileptičnog napada udavila u jezeru, a ni Dimitrije nije bio bolje sudbine. Igrajući se sa Grigorijem pored jezera, Dimitrije je upao u vodu i bez obzira što je Rasputin odmah skočio da ga spasi, od sigurne smrti obojicu je spasio slučajni prolaznik. Dimitrije uskoro umire od upale pluća. Koliki trag su ovi događaji ostavili na njega, govori i činjenica da je svojoj deci dao imena pokojnie sestre i brata.
U svom vremenu bio je poznat i po brojnim aferama sa ženama koje su pripadale petrogradskom plemstvu i visokom društvu. Zbog velikog poverenja koje mu je ukazivala carica Aleksandra Fjodorovna, zli jezici su prenosili glasine o aferi sa caricom, međutim istoričari tvrde da toga nije bilo. Iznenađuje ta popularnost kod žena, ako se uzme u obzir da je slabo vodio računa o higijeni.
Jedini sin cara Nikolaja i carice Aleksandre patio je od bolesti po imenu -hemofilija- (oboljenje, odnosno poremećaj u procesu zgrušavanja (koagulacije) krvi), koju je nasledio od svoje čukunbake, kraljice Viktorije. Tragajući za lekom, porodica je saznala za Raspućina koji je i uspeo da izleči carevića, kako je tvrdio molitvom, dok su mnogi smatrali da je koristio pijavice.
Izlečenje carevića, Raspućinu donosi neosporno prijateljstvo sa carem i caricom, pogotovo caricom, na koju je vršio veliki uticaj, pa i politički.
Zagovarao je tvrdnju da se u kontakt sa Bogom dolazi preko greha, jer je, kako je ponavljao, bio satkani deo ljudske ličnosti i da se tek nakon pokajanja greha čovek može sjediniti sa Bogom. Zbog ovog stava, ali i zbog promiskuitetnog ponašanja sa ženama, smatrao se kontraverznom ličnošću, te ga petrogradski establišment nije rado prihvatio.
Doba u kome je živeo, kao i njegovi savremenici, između ostalog zazirali su od njegovog prodornog, ledenog, gotovo parališućeg pogleda. Dva puta je bio hodočasnik na putu ka Jerusalimu.
Zanimljiv je podatak, da je Rasputin, tadašnji „creme – della – creme“ društva tretirao sa odvratnošću, te da se pripadnicima bogatih društvenih krugova obraćao podjednako kao i seljacima. Međutim, knez Jusupov, saričin rođak, ostvario je sa njim kontakt, koji mu je omogućio da uvidi bliskost carske porodice i Raspućina, koji, kako je smatrao, neće izaći na dobro.
Možda nije imao devet života, poput mačke, ali su se njegovi neprijatelji propisno namučili dok su ga ubili. Knez Feliks Jusupov, rođak carice Aleksandre, doneo je odluku da sa grupom svojih prijatelja ubije Raspućina, te ga je u veče 30. decembra 1916. godine pozvao na večeru. Kako mu vino i kolači začinjeni cijanidom nisu naškodili, Jusupov je pucao u njega iz neposredne blizine. Nakon nekoliko trenutaka, kada su svi pomislili da je mrtav, ipak je ustao, udario Jusupova i dao se u beg. Zaverenici su ga ipak stigli, ispalili u njega još nekoliko metaka i telo uvili u ćebe i bacili u ledenu nevu. Ipak, kada je pronađen, nevrovatno, ali istinito, konstatovana je smrt davljenjem, jer su mu pluća bila puna vode.
Mesto gde je Raspućin spaljen; Foto: wikimedia commons; User: Sergey Nemanov
U blizini Sankt Peterburga, u čuvenom Carskom selu, živi etnolog Fjodor Morozov, koji govori o tome kako su misterije nadživele Rasputina. Navodi da je nekoliko puta pokušavao da uslika mesto gde je ovaj mistik prvobitno sahranjen, međutim, iz nekog, njemu nepoznatog razloga, ni jedna fotografija nije uspela da se razvije. Takođe pripoveda i o drugim misterioznim događajima vezanim za bivšeg čoveka od poverenja dinastije Romanov, čak i 9 decenija nakon njegove smrti.
Naslovna fotografija: Nikita’s blog – Home