Čovek, koji nije uspeo da postane vojnik, koji nije uspeo da postane pisac i koji nije uspeo da postane pravi novinar, a sve je to želeo. Istovremeno, to je čovek koji je svojom nesagledivom surovošću i slepom beskrupuloznošću, svesno i sa predumišljajem promenio zauvek prirodu, cilj i zadatak same propagande. Iako otac čak šestoro dece, gledajući na svet svojim očima, video je ne jedan ogromni živi organizam, koji treba čuvati i negovati, već priliku da zadovolji sopstvene frustracije i neostvarene snove. Jezivo brutalan, kakav je bio, video je žilu kucavicu svog uspona, ne mareći za jezivu cenu koju je za to, ceo jedan narod morao da plati sa milionima ugašenih života. Majstor svog zanata, koji je pronašao savršenu formulu, koja mu je omogućila da dezinformaciju manipulacijom uglanča do najvećeg sjaja. Režimski čovek, koji je umro verujući da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Ali ko je ustvari bio Jozef Gebels, pre nego što je postao Hitlerova desna ruka i glasnogovornik Trećeg Rajha?
Doktor Paul Jozef Gebels (Dr, Paul Joseph Goebbels), rođen je u malom mestu po imenu Menhengladbah u blizini Rajne, 29. oktobra 1897. godine, kao sin računovođe Fridriha Gebelsa i njegove supruge, domaćice Marije Oldenhausen Gebels, u uglednoj, ali veoma skromnoj porodici.
I pored toga što je Hitlerova ideologija insistirala na zdravom i svetoputlom pojedincu koji arijevsku rasu čini superiornom, Jozef Gebels se ni po čemu nije uklapao u tu teoriju. Rastom je bio izuzetno nizak i sitan, imao je izrazito crnu kosu i oči, a povrh svega imao je velikih problema sa nogom, koju je uvrtao prilikom hoda još od kako je bio dete, a zbog koje je i odbijen da služi vojsku kasnije. Nosio je čak i metalnu protezu jedno vreme, kao i posebno prilagođenu cipelu.
Detinjstvo je proveo odgajan u strogo katoličkoj porodici, a edukovao se u hrišćanskoj gimnaziji. Bio je vanserijski dobar učenik, a njegovi roditelji su se nadali da će postati sveštenik, što je i sam ozbiljno razmatrao. Ipak, prihvatio je stipendiju „Alberts Magnus“ fondacije, koja mu je omogućila akademsko usavršavanje daleko od bazičnih katoličkih korena.
(Na slici: desno)
Prestižni magazin „Lajf“ (Life), objavio je 1938. godine sledeće: „Čovek koji ne voli nikoga i koga niko ne voli, stoji na čelu najefikasnijeg nacističkog aparata informisanja“. Izvori tvrde da je bio izuzetno težak kao šef i da je često ponižavao i vređao svoje saradnike u javnosti.
Zbog njegovoga atipičnog izgleda, kako se tvrdilo, bili su angažovani ljudi od poverenja, profesori univerziteta, arheolozi, koji su dobili u zadatak da „pronađu“ ostatke posebnog crnomanjastog germanskog plemena, koje je živelo u dalekoj prošlosti, a koji su podsećali upravo na Gebelsa.
Pored brojnih sumanutih psihičkih stanja, usled kojih je razmatrao opciju samoubistva, dovršio je doktorsku disertaciju i sa 25 godina se zaposlio u banci. Vodeći redovno dnevnike, jednom prilikom je zapisao: „Gadi mi se banka i moj posao. Jevreji. Razmišljam o problemu novca“.
Foto: Lookism.net
Istoričar koji su istraživali njegov rad i uopšte podatke o njemu kao ličnosti, došli su do zaključka da je bio patološki narcis, koji je voleo da menja partnerke često i uopšte da vara žene. Posebno je interesantno to što je u svojim dnevnicima, beležeći odnose sa devojkama, veoma često koristio pridev –majčinski-. Ludeo je ako bi ga neka žena varala ili pak ako mu ne bi pokazivala pažnju. Navodio ih je u dnevnicima kao neophodnu kontratežu. „Na mene one imaju efekat kao –krema na ranu-, ali moram da imam različite tipove žena“.
Savršeno plava, hladna i visoka Magda, učinila mu se kao idealna supruga.Međutim, to je bio odnos prepun turbulencija, jer je Magda bila ludo zaljubljena u Hitlera, sa kim je otvoreno flertovala. Bila je svojeglava i ni malo ponizna, a njen odnos sa Hitlerom ga je izjedao. Ipak, neukrotiva Magda prihvatila je Gebelsa za muža, koji je tada smatrao da je odneo ogromnu pobedu nad Hitlerom, koga je zbog toga počeo da sažaljeva.
Foto: intellectualtakeout.org
Uprkos svemu, u svom poslu je, po ondašnjim merilima bio i više nego uspešan. Od Hitlera i nacizma je napravio pravi brend, koji bez njega ni izbliza ne bi imao takav odjek, niti jačinu. Upravo on, šef propagande skovao je slogan „Jedan Firer – jedan narod“. Bio je pravi virtuoz u korišćenju svih mogućih izvora komunikacije, zvuka i filma, kao i javnog nastupa. Drugi najmoćniji čovek nacističke Nemačke, rekao je: „Ne brinem o tome da li su govori autentični, lepi, dirljivi ili elegantni. Poenta govora je da ubedi ljude u ono što je ispravno. To je stvar koja se postiže praksom, a ne teorijom.“
Bio je izraženi Makijavelista, koji je svako sredstvo koje je vodilo ka uspehu i cilju smatrao apsolutno opravdanim, pa sve i ako se radilo o žrtvovanju sopstvene porodice. 01. maja 1945. godine, nakon kapitulacije Trećeg Rajha, zajedno sa svojom suprugom Magdom izvršio je samoubistvo, kome je prethodila Magdina odluka da svo šestoro dece najpre uspava morfijumom, a zatim usmrti cijanidom.
Naslovna fotografija: Berlin: A Divided City – WordPress.com