Teško pero jugoslovenske i srpske književnosti, koje je ostavilo dubok trag svojim delima i dan danas je jedan od pisaca koji se najčešće citira. Sa svojom Darkom, koju je voleo bezgranično, nakon teškog života u Bosni, mir je pronašao u Beogradu, družeći se sa ljudima kao što su Dobrica Ćosić i Antonije Isaković. Darku je voleo, svojim perom nizao neprolazne reči, a ovako je govorio…
„Tajna se duže pamti nego jasna istina“.
„Najmanje se govori kad te se najviše tiče“.
„Je li to mudrostt, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu meru, svoju i tuđu? Gubitak je što je ta mera sitna, a dobitak što ne tražimo više“.
„Hiljadu puta se pokaješ za ono što kažeš, a retko za ono što prećutiš“.
„Suze mi teku od smeha. Ako prestanem da se smejem, ostaće samo suze“.
„Nije čovek ono što misli, već ono što dela (čini)“.
„Više je dobrih ljudi na svetu nego zlih. Mnogo više. Samo se zli dalje čuju i teže osećaju. Dobri ćute“.
„Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat, koliko može čovek sam sebi“.
„Nikad čovek ne može sve predvideti. Igramo na sreću, daleko više nego što mislimo“.
„Svaka nepravda je jednaka, a čoveku se čini da je najgora ona koja je baš njemu učinjena. A ako mu se čini, onda i jeste tako, jer ne može se misliti tuđom glavom“.
Naslovna fotografija: www.media.ba