Možda i najpoznatiji i najiskreniji osmeh, koji je pored Holokausta obeležio Drugi svetski rat. Ana Frank. Nemica jevrejskog porekla, o kojoj ceo svet priča i prepričava, ali o kojoj se, uistinu, jako malo zna. Svojim zapisima, koji su strašni koliko i fascinantni, pomogla je ili bar pokušala, da svetu predoči patnju i katastrofu koju čovek čoveku može da pričini. Preveden na 67 jezika, prodat je u više od 30 miliona primeraka.
Zadnji unos u dnevnik Ana je učinila 01. avgusta 1944. godine, jer su samo tri dana kasnije u kuću u kojoj se skrivala sa svojom porodicom upali nacisti i sve ih odveli u koncentracioni logor.
Jednom prilikom, zapisala je: „Kada pišem, osećam da mogu da otresem sve brige. Ali… Da li ću ikada biti u stanju da napišem nešto veliko?“
Tačan datum i konkretni razlog smrti Ane Frank nije utvrđen, ali je opšte prihvaćen stav da je umrla od tifusa i iscrpljenosti, samo nekoliko nedelja pre nego što su Britanci stigli da oslobode koncentracioni logor „Bergen-Belsen“, u kome je sa ostatkom porodice bila zatočena.
Pravo i puno ime joj je bilo Anelis Mari Frank (Annelies Marie Frank), a rođena je 12. juna 1292. godine. Još kao sasvim mala devojčica maštala je da postane slavna glumica. Nije uspela da se proslavi kao glumica, ali pišući svoj dnevnik, posthumno je stekla planetarnu popularnost.
Margo Frank, Anina starija sestra, takođe je, kao i Ana vodila detaljan dnevnik. Do tog saznanja došlo se, jer je Ana to zabeležila u svojim zapisima. Međutim, dnevnik starije sestre Frank nije pronađen do sada, uprkos naporima brojnih istraživača.
Po rođenju, pripadala je bogatoj jevrejskoj porodici, međutim, život joj je uskratio sva prava koja bi imala da se rat nije dogodio. Međutim, Ana svakako nije klonula duhom, te je ostala upamćena kao devojčica, uglavnom nasmejana, vedrog duha, promućurna i izrazito plemenitog srca, što su njeni zapisi i pokazali.
Oto Frank (Otto Frank), njen otac, bio je oficir u nemačkoj vojsci tokom I Svetskog rata. Kao jedini preživeli član porodice Frank, on se svesrdno zalagao da Anin dnevnik, do koga je došao nakon povratka iz zarobljeništva, objavi i uspeo je to 1947. godine. Takođe, uputio je poziv čuvenoj Odri Hepbern (Audrey hepburn) uz molbu da prihvati da u filmu koji se snimao preuzme ulogu njegove ćerke, međutim Odri je to ljubazno odbila, pravdajući se velikim poslovnim obavezama.
Za svoj 13-i rođendan, dobila je lepu svesku od oca, koja joj se mnogo dopala kad ju je videla u izlogu knjižare. Iako joj je originalna namena bila za prikupljanje autograma, ona je odlučila da će je koristiti kao dnevnik.
Nakon što je čula na vestima savet vlade Holandije, svima onima koji su u zatočeništvu da vode i čuvaju svoje dnevnike, kao svedočenja šta se dešavalo za vreme nacističke okupacije, Ana je 1944. godine prepisala ceo dnevnik, popravljajući rukopis i jezičke greške.
Anina majka i sestra umrle su nešto malo pre nje, takođe od gladi i bolesti. Ni Frankovi, a ni ostatak sveta nikada nisu saznali ko je bila osoba koja ih je odala Nemcima gde se kriju.
Fotografije: anafrank.org