Kada bismo morali da ga objasnimo, ali ne astronomskim rečnikom, rekli bismo za njega da je najbolji Zemljin drugar. Raznim naučnim metodama i merenjima utvrđeno je da je Mesec star između 3 i 4 milijarde godina. Jedna od teorija kaže da se ogromna kometa sudarila sa Zemljom dok je ona još bila u formiranju, te da je Mesec upravo jedan od tih razbijenih fragmenata. Iako udaljen 384.401 kilometar, utiče na raspoloženje ljudi, na plimu i oseku i još na što šta. Doživljavamo ga kao nešto što je normalno da bude tu, ali nije loše da se podsetimo zašto je ustvari ovo nebesko telo jedinstveno.
Reč „mesec“ potiče od latinske reči „Luna“, što znači svetlo, ili sjajno. Reči mesec, u smislu mesec u godini i menstruacija, u direktnoj su vezi sa imenom Zemljinog satelita.
Mesec, bez obzira što izgleda savršeno okrugao, pogotovo kada je pun, zapravo ima oblik jajeta.
Potresi na Mesecu, koje su američki naučnici nazvali „Moonquakes“, a koji se događaju nekoliko kilometara ispod Mesečeve površine, smatra se da nastaju kao rezultat Zemljine gravitacije.
Pošto Mesec nema atmosferu, dnevne temperature variraju od -128 C pa do preko 100 C.
Kao što Mesec posmatran sa Zemlje ima svoje faze, tako i Zemlja gledana sa Meseca prolazi kroz faze, s tim što su one obrnuto proporcionalne, pa kada mi vidimo mlad Mesec, sa Meseca se vidi cela Zemlja.
U astrologiji, Mesec predstavlja telo koje govori o unutrašnjoj prirodi čoveka, njegovim emocijama i podsvesti. Zapadnjačka astrologija Mesec pretpostavlja kao materinski princip, a istočnjačka kao očinski.
Prašina doneta sa Meseca, kako kažu, ima miris iskorišćenog baruta.
Smatra se da su Merkur i Venera jedina dva nebeska tela u solarnom sistemu, koji nemaju svoj mesec.
Čudna svetla u bojama, koja su ponekad uočljiva na Mesečevoj površini, naučnici objašnjavaju kao gasove koji cure na površinu.
Iako nam pun Mesec deluje kao izuzetno sjajan, istina je da je to refleksija svega 7% Sunčeve svetlosti.
Naslovna fotografija: Long Wallpapers