Najtužniji, a zatim i najradosniji praznik koji obeležava čitav hrišćanski svet, Vaskrs, smatra se i najznačajnijim praznikom u hrišćanskom kalendaru. Ove godine ga istog dana obeležavaju i pravoslavci i katolici, pa gotovo čitava planeta proslavlja Hristovo uskrsnuće. Međutim, iznenadili biste se koliko ima različitih, pa i bizarnih običaja, koji prate ovu svetkovinu. Istražujući različite kulture, za vas smo pripremili najinteresantnije običaje širom sveta, koji se na današnji dan praktikuju.
Počev od davne 1923. godine, kada su dva mlada autora objavili roman pod naslovom „Bergen Train Looted in the night“ u najčitanijem norveškom časopisu „Aftenpostenu“, Norvežani svaki Vaskrs tradicionalno slave uz čitanje kriminalističkih dela.
U Slovačkoj, kao i u većem delu Mađarske, vlada običaj da se mlade žene, idući ulicom, polivaju vodom i „bičuju“ ukrašenim granama vrbe. Za uzvrat, one svojim „mučiteljima“ daruju jaja i piće, najčešće votku. Vrba je odabrana, jer se veruje da ona devojci prenosi plodnost i životnost.
Francuzi tradicionalno, nakon crkvene službe, polaze u zabavnu potragu za skrivenim jajima po bašti, a zatim se porodica okuplja oko trpeze, na kojoj je, kako običaji i tradicija nalažu, jagnjeće pečenje. Sutradan, u ponedeljak, ako vremenski uslovi dozvole, porodično se odlazi na izlet, a na jugozapadu zemlje, po manjim mestima, peku se džinovski omleti, u kojima svi uživaju.
U prvoslavnoj Grčkoj, praznična trpeza ne može da se zamisli bez „mageirice“ – supe sa jagnjećim iznutricama. Oni jaja farbaju pretežno u crvenu boju, a kada dođe do kucanja, svako svoje jaje drži sa tri prsta. Vesela narav ovog naroda ogleda se i za Vaskrs, jer praznik provode uz vino i celodnevne igre.
Ako se na dan Vaskrsa zateknete u udaljenoj Kolumbiji, umesto stereotipnog pečenja i obične voćne ili čokoladne torte, gostoprimljivo stanovništvo ponudiće vas egzotičnim specijalitetima, kao što su meso iguane, kornjače, ili pak, kajmana. Kolumbijci izuzetno polažu na porodično okupljanje za ovaj praznik, pa su u stanju da putuju bilo gde i ponesu sve sastojke za bogatu trpezu, koja će okupiti celu porodicu.
Daleka, suncem i morem okupana Bermudska ostrva, dom su jednog lepog običaja, koji tamošnje stanovništvo upražnjava na ovaj veliki praznik. Puštanje u vis ručno izrađenih papirnih zmajeva, okuplja celu porodicu, a obavlja se simbolično, u čast Hristovog uspeća. Ovu aktivnost obavezno prati torta od bakalara i toplo ukusno pecivo u koje je ugraviran krst.
Italijani proslavu Vaskrsa ne mogu da zamisle bez svog tradicionalnog kolača, po imenu “kolumba”. Pravi se u obliku golubice i simbolizuje dolazak dobrih vesti u dom i uopšte. Ponekad se ukrašava ofarbanim jajima.
U Engleskoj, Vaskrs se poznaje po trpezi na kojoj se uglavnom služi posebna vrsta šunke. Praznični dani ispunjeni su organizovanim igrama, kako za mlade, tako i za starije. Deca uglavnom idu od kuće do kuće, skupljajući slatkiše.
Španci nedelju dana proslavljaju Vaskrs i tokom tih dana svi, bez obzira na društveni status i godine, odeveni su u belo i na ulicama izvode pozorišne predstave i svečane povorke, koji se uglavnom detaljno pripremaju po nekoliko meseci ranije. Njihov tradicionalni kolač boje zlata zove se “mona”.
Običaji na egzotičnim Filipinima nešto su dramatičniji od svig već navedenih. Naime, cele nedelje koja prethodi Vaskrsu, vernici se maskiraju u rimske vojnike, koji su po predanju marširali ulicama Jerusalima, tragajući za centurionom Longinom, koji je naredio da se Isus skine sa krsta i prvi se odrekao svoje uniforme, kajući se za počinjeno nedelo. Neretko, muškarci sami sebe bičuju po leđima, nose krstove, a nekada i simuliraju samo raspeće.