Kameni cvet Rusije. Ognjeni žbun Moskve. Ova potpuno nestvarna građevina, svojim istorijsko-kulturnim značajem, kao i građevinsko-arhitektonskim podvigom koji je postignut, izaziva divljenje i nemo strahopoštovanje. Čitavo okruženje Crvenog Trga i zidina misterioznog moskovskog Kremlja čini da se ukupni uticaj koji se stiče posmatrajući Hram Vasilija Blaženog opiše jedino kao – moćan. U pitanju je nasleđe koje je Moskvi i Rusiji podario vladar koji je nosio nadimak Grozni.
Foto: Telegraf
Bez konkurencije, ovo je najslikaniji, a sigurno i jedan od najfotogeničnijih verskih objekata u celom svetu. Njegove kitnjaste i raznobojne kupole, turiste najviše podsećaju na glavice luka ili na ukusne kolače.
Foto: emaze.com
Hram je građen u periodu između 1555. godine i 1561. godine. Podignut je u čast trajnog sećanja na osvajanje Kazanskog kanata. Datum 12. jul je određen za dan proslave podizanja ovog sakralnog objekta, čija je ukupna visina 65 metara.
Foto: RTV
Posle velikog požara koji se dogodio 1595. godine, car Ivan IV Vasiljevič, koga je narod prozvao Grozni, počeo je da oseća strahopoštovanje prema svecu, Svetom Vasiliju, za kog se smatra da je predvideo požar. To strahopoštovanje je bilo toliko toliko veliko, da je nakon svečevog upokojenja, Ivan Grozni i sam nosio kovčeg.
Foto: TripAdvisor
Smatra se da je ova neobična građevina ustvari arhitektonsko „čedo“ neimara Ivana Barme i Postnika Jakovljeva. Legenda kaže da je Ivan Grozni oslepeo Postnika nakon što je završio hram, kako ne bi mogao da ponovi više ovakav podvig. Međutim, ovo je verovatno izmišljotina, jer postoje podaci koji kažu da je Postnik kasnije podigao Blagoveštanski hram i zidine sa kulama Kazanskog kremlja.
Foto: World secret locations
Na zajedničkom temelju ove jedinstvene sakralne građevine, graditelji su zidali, jednu za drugom, 9 crkava, koje su spajale galerije i prolazi. Nakon kanonizacije Svetog Vasilija, 1588. godine dozidana je i deseta crkva, koja je postala večni dom njegovih zemnih ostataka, a tada čitav kompleks dobija svečevo ime.
Foto: Wikimedia Commons; User: shakko
Tokom svoje bogate istorije, dva puta je hramu pretilo uništenje i pukim čudom je ostao netaknut. Prvi put nakon povlačenja Francuza 1812. godine, kada su došli na ideju da miniraju i dignu u vazduh simbol Moskve pa im se namera izjalovila, a drugi put, nakon Oktobarske revolucije, kada je predstavljao trn u oku boljševicima. U poslednjem trenutku, za očuvanje se založio ruski arhitekta Pjotr Baranovski, koji je uputio telegram lično Staljinu, a potom završio u gulagu. Ipak, miniranje je sprečio.
Foto: abrikadecase.com
Kupole hrama su, čini se, posebna priča. Tvorene su u obliku glavice luka kako bi se čitavo zdanje zaštitilo od snega koji je neumoljiv tokom moskovskih zima. Do kraja XVII veka, one su bile od gvožđa i tek pozlaćene, a tokom XVIII veka počele su da dobijaju izgled po kojima ih danas prepoznajemo.
U vreme kada su započeli radovi na ovoj pravoslavnoj bogomolji, Crveni trg nije još postojao, već se zidalo na platou moskovskog trgovačkog centra, a ništa manje prepoznatljive crvene zidine Kremlja nastale su u drugoj polovini XVII veka. Gledano iz vazduha, hram ima zvezdasti oblik i neodoljivo podseća na plamen koji gori.
Foto: Youtube
Tokom godina pojavili su se izvori koji tvrde da su pravi neimari hrama poreklom Italijani, Nemci, ili čak Englezi, što bi u velikoj meri moglo da objasni potpuno unikatne simbiozu ruske, zapadnoevropske, pa čak i islamske arhitekture. U prilog tvrdnje govori i to što je objekat podignut po čuvenoj „Leonardovoj šemi idealnog hrama“, koja je ujedno osnova mnogih crkvi širom Evrope.
Foto: holeinthedonut.com
Hram je danas pretvoren u muzej. Tokom restauracije, koja je sprovedena 70-ih godina prošlog veka, otkriveno je spiralno drveno stepenište unutar jednog od zidova, koje vodi pravo u centralnu crkvu koja ima ikonostas iz XVI veka.