Dok se dvoje biju, opšte je poznato da treći koristi. Pa tako, dok leto odbija da sedne na klupu i prepusti mesto jeseni, koja na sve načine pokušava da ustoliči svoju septembarsku poziciju, mi možda možemo da iskoristimo ove bonus lepe i tople dane, te da u nekoj otvorenoj bašti, uz tople zrake sunca počastimo sebe ledenom poslasticom. Bio on kremast, u kornetu, na štapiću ili u stilizovanoj činijici, italijanski, u obliku špageta ili rolnica, sladoled je ono najslađe od leta što se nikada ne odbija. I dok gustirate svoj omiljeni ukus, zašto ne biste iskoristili priliku da saznate neke interesantne činjenice vezane za ovu poslasticu, za koje smo sigurni da do sada niste čuli…
Sladoled u obliku špageta? Da, izuzetno ukusna poslastica, koju je osmislio čuveni Dario Fontanela (Dario Fontanella), nemački poslastičar italijanskog porekla, koji je još davne 1969. godine došao na ideju da smešu sladoleda od vanile propusti kroz presu za špagete i „ledene rezance“ prelije sirupom od jagode i mrvicama čokolade. Inače, porodica Fontanela već 3 generacije zaslađuje život stanovnicima prelepog Minhena.
Sladoled u dečijoj ruci prkosi svim zakonima fizike, te, bar tako izgleda, dva puta brže se topi nego u rukama odraslih. A pored toga, zanimljiva statistika kaže da je potrebno oko 50 puta da liznete sladoled kako bi ga slistili do kraja.
Neko dovoljno zainteresovan je uspeo da izračuna da stanovnici planete Zemlje na godišnjem nivou pojedu oko 15 milijardi litara sladoleda, što je masa dovoljna da se popuno 5 hiljada olimpijskih bazena.
NASA je sprovela interno istraživanje, po kome je sladoled jedna od tri namirnice koja najviše nedostaje kosmonautima kada izađu iz Zemljine orbite.
Glavobolja od sladoleda ili “smrzavanje mozga” nastaje kada nervni završeci naorep nepcima odašiljaju signal mozgu da je došlo do naglog gubljenja toplote unutar organizma.
Neki od najčudnijih ukusa ikada napravljenih su svakako sladoled sa ukusom čili papričice, avokada, belog luka, sira i slanine…
Ljudi, čiji je posao da degustiraju nove ukuse sladoleda, čine to kašičicom koja je napravljena od najčistije legure zlata, zato što jedino na taj način ne dolazi do onog osećaja pozadinskog ukusa koji obična kašičica zna često da ostavi.
Sledeća zanimljivost vezana za ovu smrznutu poslasticu dolazi nam iz Kanade i kaže da se na prostoru ove nesvakidašnje zemlje sladoled konzumira više u zimskim, nego u letnjim mesecima.
Sladoled koji prave i jedu Eskimi (Inuiti) i više je nego, pa, egzotičan. Služeći se sa onime što imaju na raspolaganju, a to je najčešće mast od jelena, ulja foke, svež sneg, bobičasto voće ili pak, komadi smrznute ribe. Muti se ručno dok ne dobije oblik pene, a lokalno stanovništvo ovu poslasticu naziva i “Akutaku” (Akutaq).
Sladoled je bio omiljena poslastica Aleksandra Makedonskog, a služio se i na trpezama egipatskih faraona, koji su posebno uživali u smrznutom kravljem mleku, pomešanom sa bobičastim voćem i orašastim plodovima.
Naslovna fotografija: Pinterest