Uh, ta podsvest, nepregledna džungla svega onoga što čovek pokušava da sakrije, od čega bi da pobegne i čemu bi najradije da dođe kada ode od svega i svakoga. To je jedan veliki parking, ili možda bolje reći ostava, u kojoj sve stoji poređano u kutijama, fiokama, na policama, u pregradama i u budžacima. Podsvest je Pandorina kutija svakog pojedinca ponaosob i u nju je moguće zaviriti iz jednog drugog ugla. Sigurno ste čuli za hipnozu, znate ono iz crtanih filmova: “Tebi se spava, jer kapci su ti teškiiiii…” E, danas ćemo malo ozbiljnije govoriti na tu temu.
Foto: medicalbag.com
Hipnozom možemo smatrati namensko i namerno izazivanje dozvoljenog, a pre svega prirodnog stanja svesti i raspoloženja. Ovo stanje se smatra pogodnim za promenu i potpuno otklanjanje loših navika i misli, kao i načina ponašanja koje za sobom ostavlja negativne posledice.
Foto: llewellyn.com
Prilikom uvođenja subjekta u stanje hipnoze, radi se na zaobilaženju onoga što struka poznaje kao “kritički faktor svesti”, pa se na taj način uspostavlja pozitivan način razmišljanja, te se automatski stvara dublja konekcija sa sopstvenim emocijama.
Foto: steemit.com
Bitno je naglasiti da stručni lekari koji se bave ovom pojavom tvrde kako je potpuno pogrešno, a veoma rasprostranjeno, uverenje da je hipnoza stanje dubokog sna ili transa koje je približno komi.
Foto: quora.com
Podsvest do koje hipnozom pokušava da se stigne, ustvari radi u našu korist, a da većina nas toga, zapravo, nije ni svesna. Prosečan, moderan čovek koji živi u urbanoj sredini navikao se da kontroliše, odnosno da suzbija svoje porive. Tada, na scenu stupa podsvest, koja ima za zadatak da održava ravnotežu od prirode nam datu, te opominje naše telo da radimo nešto što je protivno našoj prirodi, kao što je, na primer, forsiranje materijalnog, na račun emotivnog polja.
Foto: iamapeacefulsoul.wordpress.com
Ono što nije mnogo poznato jeste iznenađujuća činjenica da ne moramo biti uvedeni u stanje hipnoze da bismo bili “hipnotisani”, jer na scenu stupa ono što se naziva auto sugestija, koja je ujedno i jedan oblik samo hipnoze, koja dozvoljava podsvesti da izvrši potrebni uticaj na naše ponašanje, na način na koji svesni deo bića ne bi bio u stanju da utiče.
Foto: got-baggage.com
Psiholozi koji se bave i hipnoterapijom, tvrde da se ova pojava javlja i implementira u tri faze, a to su laka, srednja i duboka hipnoza, pri čemu je subjekat u lakoj i srednjoj fazi u potpunosti svestan sebe i okoline i u potpunosti upravlja svim svojim moždanim i motoričkim funkcijama.
Foto: pinterest.com
Teoretski gledano, osoba koja je odlučila da se podvrgne procesu hipnoze, iz istog može da izađe, ili pak da odustane kad god to zaželi, iz bilo kog razloga. Čak šta više, beleže se česti slučajevi u kojima se kod subjekata javljao otpor, praćen nemogućnošću da se potpuno prepusti seansi.
Foto: mspcomplianceblog.com
Na pitanje da li hipnoza poznaje starosnu granicu ili ograničenje “od do”, odgovor je ne, međutim smatra se da nakon 55-e godine života sposobnost vizualizacije počinje polako da “otupljuje”, a i nivo koncentracije je na sve manjem nivou, te da zbog toga navedenog process može teže da se odvija. Svakako, štetnih efekata nema.
Foto: maat.sofiatopia.org
Iako je pojam hipnoze u društvu stekao široku popularnost tokom poslednjih decenija, postoje zapisi koji tvrde da se hipnoza, kao neki vid anestezije koristila u XIX veku, a takođe, pronađeni su i dokazi da se ovaj koncept doticanja podsvesti koristio u antičkoj Grčkoj i u drevnom Egiptu, pre otprilike 3000 godina.
Foto: youtube.com
I za kraj, jedna od najvećih zabluda je da hipnotisanom osobom, hipnotizer može da manipuliše po sopstvenoj volji, do te mere da je navodi da radi stvari koje u budnom stanju ne bi nikada uradila. Svaka odluka, doneta u stanju hipnoze je odluka koju bi subjekat doneo i u savršeno budnom i svesnom stanju, jedinstveni su u tvrdnji hipnoterapeuti.
Naslovna fotografija: Wallpaper Cave