Naučnici koji vrlo intenzivno proučavaju ove minijaturna i vredna stvorenja, tvrde da na svakog čoveka na zemlji, dođe otprilike milion i po mrava. Dakle, to što ih ne vidimo, ne znači da nisu u stanju da nas preplave, kada bi to hteli. Veličina im varira od gorostasnih 2, santimetara, pa do majušnog milimetra. Na svetu je do sada zabeleženo 22.000 vrsta mrava, poznatih čoveku. Funkcionišu kao prave zajednice u kojoj svako ima svoja zaduženja, pa se zna ko brani koloniju, ko odnosi smeće, ko se bavi poljoprivredom, a ko skuplja hranu. Evo još nekih podataka koje sigurno niste znali o ovim malim i fantastičnim bićima.
Foto: playbuzz.com
Gde god da pođete, naićićete na mrave. Od polarnih kapa, pa do Ekvatora, mravi su odličan primer prilagodljive prirode. U prilog tvrdnje o prilagodljivosti, govore i činjenice da su mravi već postojali kada su se pojavili dinosaurusi, kao i da su preživeli masovna izumiranja, klimatske promene i druge životne okolnosti
Foto: goodhousekeeping.com
Zbog svoje specifične građe tela, u stanju su da ponesu teret, koji je 50 puta teži od njih samih. To je ekvivalent eventualnoj ljudskoj sposobnosti da podigne manji avion i da ga nosi.
Foto: hhmi.org
Dokazano je da se neke vrste mrava, u zavisnosti od podneblja koje naseljavaju bave onim, što je čoveku poznato kao poljoprivredna aktivnost. To znači da su mravi pronašli način da uzgajaju hranu za sebe, a radi se primarno o nekim vrstama gljiva.
Foto: pestworldforkids.org
Oni nemaju pluća, već im kiseonik ulazi u organizam putem malih otvora na čitavom telu, a ugljen dioksid izlazi istim putem.
Foto: gesundheitsindustrie-bw.de
Mozak mrava, smatra se najvećim po veličini u svetu insekata, sa 250.000 moždanih ćelija. I mada veličina mozga nije parametar po kome se meri inteligencija, mravi spadaju u najinteligentnije vrste na Zemlji. U prilog ovoj tvrdnji, govori i analiza naučnika koji su proučavali život mrava, a koji tvrde da oni imaju kolektivnu svest, koja se odnosi na njihovu koloniju, kao i da su svesni svoje sopstvene uloge u unutar zajednice.
Foto: sanjoaquinpestcontrol.com
Jedna kolonija mrava broji između jedne stotine i jedne milijarde jedinki. Smatra se da svaka kolonija ima svoj miris, pa se po tome prepoznaju međusobno i štite od prirodnih neprijatelja, kojih je mnogo.
Foto: bugguide.net
Kao i drugi insekti imaju ukupno 6, vrlo snažnih nogu, sa po tri članka, kojima mogu jako brzo da hodaju. Kada bi čovek imao noge snage i građe kao što imaju mravi, prilikom trčanja bi dostigao brzinu trkačkog konja.
Foto: myrmecos.net
Postoji vrsta mrava koja naseljava Amazon, a razmnožavaju se, pa rekli bismo kloniranjem. Matica ove kolonije se samooplođuje, donoseći na svet samo ženke. S druge strane, postoje kolonije mrava, u kojima mužjaci služe samo i jedino da bi oplodili maticu i posle toga uginu.
Foto: piedpiperpestcontrolinc.com
Termiti se, često, greškom smatraju vrstom mrava, a istina je da pripadaju drugoj porodici insekata, koja je po osobinama sličnija bubašvabama, nego mravima.
Foto: livescience.com
Matica može da živi čak i 30 godina, što je daleko duže od većine drugih insekata. Mravi radnici, oni koji skupljaju hranu, žive u proseku od 1 do 3 godine.
Naslovna fotografija: wallup.net