Dok je reč -jegulja- narodski naziv, naika ih je krstila kao mekoperke košljoribe, što znači da imaju koštani skelet i savitljiva peraja. Imaju otrovnu krv, koja gubi toksične komponente na temperaturi od 80 stepena Celzijusovih. Dok evropske jegulje imaju opasne i dugotrajne migracije prouzrokovane mrestom, električne jegulje se brane, napadaju i orijentišu pomoću električnih organa. Možda nisu umiljate i simpatične ali su svakako misteriozne i zanimljive.
Foto: GrindTV.com
Susret čoveka i jegulje retko kada ima fatalan ishod po čoveka, ali to ne znači da smo sigurni u prisustvu ovih riba. Postoje zabeleženi slučajevi davljenja nakon posledica omamljenosti od susreta sa električnom jeguljom.
Foto: Phys.org
Električni organi ko dove vrste jegulja razvili su se iz mišićnog tkiva koje je povezano sa kičmom. Napon koji proizvedu ima snagu od 300 do 650 volti. Pored sitnijih riba, njenu ishranu upotpunjava i voće koje padne u vodu.Organe kojima stvaraju struju, koriste i u međusobnoj komunikaciji.
Foto: Wildlife Home – Ohio Department of Natural Resources
Površinski deo kože jegulje ima malo krljušti i prekriven je supstancom koja možed a se opiše kao ljigava, a pomaže joj da lakše „sklizne“ između grebena a da se ne ogrebe ili ne zaglavi. Zubi su joj neočekivano mnogo oštri, i čine snažnu vilicu.
Foto: dive-the-world.com
Ono što bi svakako moglo da im se pripiše kao nedostatak jeste izuzetno loš vid po danu. Neretko se dogodi da prilikom hranjenja ujedu čoveka za prst jer ga ne razlikuju od plena.
Foto: nas.er.usgs.gov
Životni vek jegulje možemo okarakterisati kao prilično dugačak, jer može da živi okvirno i do 85 godina.
Foto: pinterest.com
Jegulje su stalno u zasedi, očekujući plen, te se kriju po mračnim mestima kao što su zapleteno korenje u vodi, potopljena stabla, šupljine strmih obala, stenovita dna i tome slično.
Foto: nature.org
Kada dođe period da ženke polažu ikru, one kreću na jedno potpuno fascinantno putovanje. Iz evropskih vodotokova, one migriraju hiljadama kilometara sve do Sargaskog mora, koje je jedino u svetu omeđeno morskim strujama a ne kopnom. One putuju Golfskom strujom koja ih dovodi do željenog odredišta jugozapadno od Azorskih ostrva, gde polažu ikru i uglavnom uginu. Nakon što poodrastu, mlade jegulje se instinktivno vraćaju u reke i jezera Evrope i tamo ostanu dok ne dođe vreme da se ciklus ponovi.
Foto: otlibrary.com
Većina jegulja je vrlo proždrljiva, pa će pojesti sve što joj „padne pod ruku“ – manji jastozi, ribe, oktopodi, puževi, krabe, pa i žabe.
Foto: buzzle.com
Poseduju izuzetno razvijeno čulo mirisa koje ih nepogrešivo navodi do plena. Usta su im puna zuba koje uglavnom podsećaju na pseće. Kada kidaju hranu, telo dovode u karakterističan položaj koji podseča na vezani čvor.
Foto: reference.com
Građa tela električne jegulje je takva da vitalni organi zauzimaju tek 20% tela, a u ostatak je smešteno oko 6.000 ćelija, koje se ponašaju kao male baterije.
Naslovna fotografija: www.scaquarium.org