Svi se sećamo scene iz Diznijevog dugometražnog crtanog filma „Petar Pan“, kada vođa dečaka iz Nedođije trese Zvončicinu vilinsku prašinu po Vendi i njenoj braći, ne bi li i oni poleteli. Šljokice, štras, ili, pa eto, bukvalno svetlucava prašina, je modni detalj i sveobuhvatni ukras na odeći, obući, stvarima, kosi i nakitu. Šminka bez šljokica, sitnijih ili krupnijih više gotovo i da ne može da se zamisli. Kada devojke odu kod manikira, jedan od –must have- trendova su upravo svetlucavi fragmenti, lako uočljivi. Kada i kako su nastale, uz primesu još interesantnih a svetlucavih podataka, možete pronaći ovde.
Foto: sml.rs
Šljokice su napravljene od hiljada, pa i stotina hiljada najsitnijih komadića različitih materijala, kao što su polimeri plastije, aluminijumska folija, titanijum – dioksid ili oksidi gvožđa.
Foto: AliExpress.com
Koji god od pomenutih materijala da se upotrebi, uglavnom je u obliku tankih listova, koji se premazuju jakim metalik ili prelivajućim bojama, koje reflektuju svetlost. Kada se ovaj postupak okonča, sledi usitnjavanje, koje je ujedno i jedna od tajni takvog spectra boja i svetla koje ovaj proizvod reflektuje.
Foto: shoppage6.com
Svako ko je bar jednom došao u dodir sa šljokicama zna koliki nered one mogu da naprave u roku od svega par sekundi, pa se zato uglavnom koristi lepak ili bilo koja lepljiva masa, kako bi zadržala sićušne fragmente na jednom mestu.
Foto: dispatch.com
U obliku u kome se koriste danas, šljokice postoje nešto manje od stotinu godina. Međutim, arheolozi su pronašli pećine starih civilizacija stare više od 2.000 godina, čiji crteži na zidovima imaju odsjaj koji podseća na štras.
Foto: Emaze
Šljokice koje su danas masovno u upotrebi nastale su kao posledica nezgode, koju je imao Henri Rušmen (Henry Ruschman), 1934. godine. Henri je inače mašinista, koji je pokušao da na sitne komade iseče tanku plastičnu rolnu, pa dobio hiljade sitnih komadića.
Foto: keywordsuggest.org
Ako ste se zapitali zašto šljokice imaju tako hipnotišuće dejstvo, jedna opsežna studija rezultovala je ortkrićem da nas taj višebojni sjaj podseća ustvari na površinu vode koja se sjaji, a bez koje ne možemo.
Foto: YouTube
Pored toga što su zabavne i kreativne, našle su se u središtu prave ekološke kontraverze. Upravo zbog svojih minijaturnih dimenzija i činjenice da mogu da prođu kroz bilo koji otvor, pa i propusne filtere kroz koje inače smeće ne može da prođe, vrlo lako stiže do reka, mora pa i okeana, a pošto se mahom pravi od plastike, svakoj malenoj šljokici potrebno je 400 godina da bi se dezintegrisala. Do tada, deo je svake sredine i svega čega se dotakne.
Foto: Limundo
Na često roditeljsko pitanje –kako pokupiti prosute šljokice-, odgovor je najjednostavniji moguć – baš nikako! Zbog statičkog elektriciteta, lepe se bukvalno za svaku površinu koja je čoveku poznata. Stvar može da olakša trešenje, usisavanje, duvanje, skupljanje i ribanje, ali šta god uradili, bar jedna će ostati na tepihu. Možda najdelotvornije jeste uzeti parče selotejpa, pa lepljivim delom prelaziti preko mesta gde su se prosule.
Foto: Pinterest
U nekim situacijama, može vrlo lako da se dogodi da šljokice dospeju i u naš želudac zajedno sa hranom ili vodom, ali ako je mala količina u pitanju, to onda nije stvar oko koje treba da brinemo.
Foto: passion2create.nl
Za samo jednu deceniju, tokom 90-ih godina prošlog veka, proizvedeno je 4,5 miliona kilograma šljokica!
Naslovna fotografija: Keyser & Mackay – News