Tvrdi materijal koji se bruši do svoje transparentnosti. Najpoznatiji grad na svetu u kome se proizvode predmeti od stakla je Venecija (Venezia) u Italiji, gde se nalazi oko 200 radnji i 300 radionica, koje proizvode i prodaju unikatne predmete od stakla. Vešti umetnici koji se bave ovim poslom dugo, tvrde da je potrebno dosta vremena da se postigne određeni stepen veštine i umeća. Mi im verujemo.
Postoje dva procesa stvaranja stakla. Prvi je kombinacija vulkanskih aktivnosti, a druga je udar groma u silicijumski pesak. Kasnije se obrađuje zagrevanjem i topljenjem u staklarskim pećima, a aztim oblikovanjem posebnim instrumentima.
Staklo je materijal koji je vredan pažnje, što zbog podesnog načina obrade, što zbog širokog spektra proizvoda koji se od njega mogu dobiti. Jedan od proizvoda je i čuveno venecijansko „Murano“ staklo, koje se pravi na istoimenom ostrvu u venecijanskom zalivu. Figure i komadi nameštaja od ove vrste stakla su uvek na ceni i traženi.
Kada staklo pukne, pukotina se širi brzinom od 4.000 kilometara na čas.
Kada se odstrani u prirodu kao smeće, potrebno je oko milion godina da bi se prirodnim putem u potpunosti razgradilo.
U svetu se, na dnevnom nivou proizvede oko 500 miliona flaša od stakla. Godišnje, takođe na svetskom nivou bacimo oko 100 milijardi staklenih flaša, koje se ne recikliraju u potpunosti, tek manjim delom, a korisno je znati da su potrebne 3 flaše da bi se dobio kilogram stakla spremnog za reciklažu.
Zabluda je da reciklirano staklo bledi ili gubi na čistoti, pa se ono može koristiti iznova i iznova, koliko god puta želimo.
Staklo je još poznato i kao „četvrto agregatno stanje“, jer se smatra da je uvek u tečnom stanju (zapravo nije), a ne može se dovesti u čvrsto ili gasovito stanje.
70% konzumenata (podatak se računa nasvetskom nivou) smatra da je proizvod neuporedivo kvalitetniji ako je spakovan u staklenu ambalažu nego u plastičnu ili papirnatu i kada naiđu na isti proizvod, biraju onaj u staklenoj ambalaži.
Staklo braon boje se najčešće koristi pri pakovanju pića, pivo pogotovo, jer tamna boja koja sadrži čestice ćilibara u sebi odbija ultravioletno zračenje i čuva proizvod da se ne pokvari.
Zbog svoje visoke reaktivnosti sa staklom, fluorovodonična kiselina je jedini rastvor koji ima sposobnost da dzintegriše staklo i ova mogućnost poznata je od XVII veka.
Naslovna fotografija: YouTube