Narodna tvrdnja kaže da je svako kovač svoje sreće. Verovatno i jeste upravo tako, jer čovek ima apsolutno slobodnu volju da izabere hoće li se kretati putem od „žute cigle“, ili će sam krčiti svoj put kroz životnu džunglu, ili će se pak kretati putem, koji je već neko drugi utabao po svojim potrebama. U svakom slučaju, koji god put izaberemo, postoje stvari koje bismo trebali da izbacimo, poput nepotrebnog tereta, kako bismo koračali lakše kroz život.
Pokušajte, a onda i potpuno izbacite reč -mrzim- i osećaj mržnje. Fokusirajte se na ono i one koje volite, a mržnju ostavite za sobom, jer je to osećaj koji, ni onome koji mrzi, a ni onome koga mrze, ne donosi ništa dobro.
Prošlost je sve ono što se nalazi iza naših leđa i da bismo u sadašnjosti bili srećni, potrebno je da prošlost ostavimo na miru tamo gde joj je i mesto, a da ponesemo sa sobom samo lecije, koje nam je ona darovala.
Savršenstvo, ne postoji. Ni u kom obliku. Uvek nešto fali. Nekada nešto malo, nekada nešto mnogo, uvek bar jedno parčence slagalice i zato nemojte očekivati savršenstvo ni od sebe, a još manje od drugih.
Mudri ljudi su odavno rekli: „Narodu ne možeš nikako ugoditi“. Biti empata i voditi računa o tuđim potrebama i željama je lepo, ali nije dobro podrediti im se potpuno. Niko se nije rodio da bi samo ugađao okolini.
Samokontrola i samokritičnost su uvek dobro došle radi realnog sagledanja sebe i svojih postupaka, ali previše samoprekorevanja u svakom slučaju nije dobro. Grešiti je sasvim normalno, kao što je normalno ispraviti grešku i nastaviti dalje.
Ogovaranje i osuda. Ni jedno ni drugo ne mogu da nam donesu ništa dobro, a vrlo lako možemo da se nađemo na mestu onoga koga smo osudili ne znajući zašto i iz kojih razloga je nešto uradio, a takođe nam se može desiti isto što i osobi, sa kojom smo upravo „isprali usta“.
Postoje ljudi, koji nisu sposobni da ispune i dostignu svoje želje i snove, jer često sebi zacrtavaju nerealne ciljeve. Takvi ljudi uglavnom nisu sposobni da priznaju sebi i svetu svoj neuspeh, pa onda pokušavaju da zatrpaju to tako što će umanjivati vrednost drugih ljudi. Takve ljude odmah treba odstraniti iz života, jer oni niti nam misle, niti nose bilo šta dobro.
„Ko u besu ustane, oštećen sedne“, mogli smo čuti od naših baka i deka. A vremenom smo mogli da se uverimo i da to jeste tačno. Mir i smirenost je nešto čime ovladamo tek sa godinama, ali ima mnogo više koristi nego od besa i ljutnje.
Poređenje je dobro, s vremena na vreme, kada smo u toku nekog procesa, pa da odredimo dokle smo stigli i koliko smo uspešni. Međutim, kada već izaberemo da se poredimo najbolje je da to činimo sami sa sobom, jer samo tako ćemo imati realnu sliku. Poredeći se sa drugima, sebi nikada nećemo biti dovoljno dobri.
Potrebno je odbaciti žaljenje svake vrste. Sve što je došlo, došlo je jer je trebalo, a isto važi i za ono i one koji su otišli i nestali iz našeg života. Sve čega više nema, otišlo je da napravi mesto nečemu boljem.
Naslovna fotografija: Entrepreneur