Priroda je pronašla način da sve uredi… Na najbolji način. Zato nas ne čudi kada vidimo pandu kako oduševljeno jede trsku, ili kravu kako sočno pase detelinu. S druge strane, fasciniraju nas one retke biljne vrste koje zatvore svoje mesnate „čeljusti“ kada u njihovu unutrašnjost sleti neki insekt. Izabrali smo najinteresantnije detalje o životu i svakodnevnom ponašanju ove najčudnije biljke na svetu.
Uglavnom žive na kiselim zemljištima, koja su siromašna mineralima, pa im ovakav način ishrane pomaže da porastu i da se razviju, bez obzira na zemni nedostatak.
Od svog postanka, pa do danas prošle su, kako navode naučnici čak 9 evolutivnih faza. Metamorfne aktivnosti, odnosile su se uglavnom na metode lova.
Neke vrste tropskih karnivornih biljaka, kako se naučno zove ova vrsta, hrane se čak i manjim ribicama i kolibrijima.
Postoji više od 700 registrovanih, različitih vrsta ovih predatora koje pripadaju svetu biljaka, što znači da su brojni načini i taktike na koji mame svoj plen.
Insekte, kojima se i najviše hrane, privlače svojim jarkim bojama, mirisima i nektarom, koji luče kako bi ih privukli da se zalepe i upadnu u čeljusti.
Pojedine vrste koriste i lažne dlačice, na koje slete insekti koji se prilikom pokušaja bega upetljaju i bivaju odvučeni u digestivni trakt.
Takođe, neke vrste ovih grabljivica, sposobne su da love insekte ispod zemlje. Miruju dok se insekt ne približi korenovoj grani, koja je šuplja te usisava radznale bube I transportuje pravo do “stomaka”.
Nove vrtse ovih biljaka se u kontinuitetu pronalaze. Ono što je naučnicima posebno interesantno, jested a prate biljku tokom njenog evolutivnog razvoja, prilikom koga postaje mesožderka.
Protivno svim ubeđenjima, biljke mesožderke ne mogu da naude čoveku, iz jednog prostog razloga. Naime, one imaju jako spor metabolizam, pa sve i kada bi čovek pretrpeo “napad” ove biljke, povreda bi se zalečila pre nego što bi biljka uopšte i počela da vari obrok.
Mada retko, ali postoje i vrste koje žive ispod površine vode. Ovi “loši momci” među biljkama, hrane se larvama komaraca tako što zatvore svoje čeljusti kada postanu dovoljno blizu, a sa druge strane, postoje i one mesožderke koje preživljavaju u pustinjskim uslovima.
Naslovna fotografija: Pinterest