Jezik je, pre svega, sveupotrebno sredstvo kojim može bilo šta da se saopšti, pita, zamoli, ili, pak, naredi i to na više načina. Stilske figure predstavljaju jedno od najkorisnijih komada oružja u svakoj verbalnoj borbi. One služe da ulepšaju, detaljno objasne, ali ponekad i zbune. Korisne su i oštre um.
Hiperbola. Ova stilska figura služi da se što bolje postigne efekat preuveličavanja. Vrlo je često u upotrebi u narodnoj književnosti. No, koristimo je i u svakodnevnom govoru.
-Gde si do sada? Čekam te 100 godina!
-100 godina? Pući ću od smeha. Da nisi malo preuveličao?!
-Jeste, baš ćeš pući. I ti preuveličavaš.
Personifikacija. Ova stilska figura dobila je ime po latinskoj reči „persona“ što znači osoba, pa se najbolje opisuje kao slikovit književni način da se stvarima, predmetima i pojavama pripišu ljudske osobine. Pogledajte samo ovu sveću čiji pPLAMEN PLEŠE.
Metafora. Predstavlja složenu stilsku figuru koja ima za zadatak da istakne preneseno značenje i da na neki način uporedi neuporedivo. MAČJI KAŠALJ je ta metafora, zar ne?!
Ironija. Ova dobro poznata stilska figura daje rečima suprotan smisao od onog koji izvorno imaju. Može se još objasniti i kao fino, odnosno prikriveno ismevanje. Ironija je, primera radi, kada kažemo nekome ko je lakomislen da je prava „mudra glava“.
Alegorija. Najjednostavnije objašnjeno, ovo je proširena metafora, koja u prikrivenoj formi ima zadatak da iskaže misli i osećanja. Odličan primer alegorija su basne.
Gradacija. Pretežno se koristi kao pesnički izraz, prilikom koga se ređaju slike po načinu doživljaja, odnosno od najslabijeg do najjačeg, ili obrnuto. Sećate li se tri brata u bajkama? Oni treba da urade nešto važno za celo kraljevstvo? Najstariji pokuša, ne uspe; srednji pokuša, ne uspe; najmlađi uspe! Onda taj najmlađi ide do princeze koju treba da oslobodi, ali nailazi na razne prepreke. Prvo mu se ispreči lisica, pa veštica, pa aždaja, i svako mu postavlja sve teži zadatak. Eto gradacije na dva mesta, u samo jednoj bajci.
Eufemizam. Ovo je verbalni način da se jedan izraz zameni drugim, ali u blažem obliku, recimo, za potrebe bontona. Na primer, kada kažemo za nekoga ko je mnogo pijan da je malo veseo.
Anafora. Ovom stilskom figurom garantovano je ponavljanje istih reči na početku ili na kraju rečenice. Na primer: čujem u snu, vidim u snu, živim u snu.
Metonimija. Ova stilska figura interesantnog naziva označava povezivanje pojmova sa drugim pojmovima, na način na koji to ima svrhu i značenje. POJEO SMA TANJIR SUPE ne podrazumeva da ste pojeli tanjir, već supu koja se nalazila u tanjiru, složićete se. A možda se sećate one narodne pesme u kojoj su USTALE KUKA I MOTIKA, a zapravo, narod je taj kaoji je krenuo u bunu.
Naslovna fotografija: Wallpaper Abyss – Alpha Coders