Pravo iz tropskih voda, predstavljamo vam misteriozne, zanimljive, ali i otrovne – raže. Najpre da razjasnimo dileme, ove životinje neobično pljosnatog tela i dugačkog repa (kičme), koji se završava otrovnom bodljom, koja kroz telo plena prolazi kao kroz puter, pripada porodici riba, bliže rečeno „rušljoriba“, jer joj je skelet hrskavičaste građe. Neizostavno imaju pločasti oblik u vidu romba ili lista, a kreću se tako što puštaju da ih nose talasi ili mašu perajima, što podseća na letenje ptica. Upoznajte se u produžetku sa ovim jedinstvenim stvorenjima, o kojima istovremeno znamo i malo i mnogo.
Svoje potomstvo, na svet mogu da donesu polaganjem jaja sa izuzetno čvrstom ljuskom, ili mogu rađati žive mladunce. Ovaj prirodni fenomen zove se -viviparnost-. Kada mlade raže dođu na svet, one su potpuno oformljene i izgledaju kao minijaturni prikaz svojih roditelja. Od momenta rođenja odmah počinju da plivaju, jer im je to urođen instinkt i omogućava im lakši lov.
Vrh repa, koji ujedno ima i funkciju kičme, uglavnom im se završava bodljom koja krije jak otrov u sebi, a neke vrste pak, umesto otrova imaju električni organ, kojim su u stanju da zadaju prilično snažan električni udar, ako osete da im preti opasnost.
Na gornjoj, odnosno leđnoj strani, nalaze se oči i -spirakulum- (respiratorni sistem), međutim, u traženju plena, ne pomažu im oči, već elektro senzori, kojima „nanjuše“ svoj sledeći obrok. Na trbušnoj strani, koja je uglavnom bela, jer ne sadrži pigmente, nalaze se usna duplja i škržni prorezi.
Vrlo su blisko povezane sa ajkulama, jer i ajkule i raže pripadaju grupi iz porodice rušljoriba. Dakle, one u sebi nemaju kosti, već je skelet sagrađen od hrskavice. Zajednički su im i vrlo osetljivi elektro senzori, koji se stručno nazivaju „Ampullae of Lorenzini“. Ovi receptori i jednima i drugima smešteni su oko usta i predstavljaju kompenzaciju za osrednji vid koji ih karakteriše.
Zbog svog zanimljivog telesnog oblika, kreću se uglavnom po morskom dnu, u koje se po potrebi ukopavaju, kada pretenduju da ulove plen ili da se zaštite. U stanju su da podnesu veliki morski pritisak i uglavnom su samostalne životinje, ali po potrebi jedinke koje žive zasebno, mogu da oforme grupu koja će brojati nekoliko hiljada njih i takve grupe zovu se „škole“.
Otrov raže, iako prilično jak, ne mora nužno imati smrtonosan ishod po čoveka, ukoliko ne zadobije ubod u grudi ili abdomen. U Antičkoj Grčkoj, otrov ove ribe koristio se kao anestetik, koji su ljudi dobijali prilikom posete zubaru.
Kada ne osećaju nikakvu opasnost, raže nisu agresivne, čak se beleži visok stepen druželjubivosti i tolerancije na plivače i ronioce. Ono što uznemirava ražu jeste kada joj je blokiran put direktno ispred nje i kada se pliva direktno iznad nje, jer tada smatra da joj je grožena bezbednost.
Pronađeni fosili svedoče o tome da raže spadaju u jedne od najstarijih stanovnika naše planete. S obzirom da one nemaju kosti, na osnovu njihovih zuba i krljušti, procenjeno je da u ovom obliku, postoje već 150 miliona godina.
Sledeći put kada odlučite da bosi hodate po plitkoj okeanskoj vodi, imajte na umu da raže, većinu svog životnog veka provode zakopane ispod peska pretežno u priobalnom pojasu i da lako može da se dogodi da nagazite na neku kamufliranu ražu. Na taj način, one uglavnom odmaraju dok čekaju plen, ili se pak kriju od kitova ubica i ajkula čekićara, koje se njima hrane.
Ove pljosnate ribe se svrstavaju u red onih koje imaju izuzetno moćnu vilicu. Toliko su dobro opremljeni oštrim hrskavičastim izraštajima, na koje je u slojevima nataložen kalcijum,, da su u stanju da bez problema lome školjke tvrde kao kamen, kao i oklope raznih vodenih mekušaca. Dakle, priroda je udesila da istovremeno imaju laganu i izuzetno jaku vilicu.
Naslovna fotografija: Wallpaper