Bivši američki predsednik Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt), prilikom lovačke ekspedicije u Brazilu, 1913. godine, u svoj dnevnik je zabeležio, između ostalog: „To (pirane) su najsurovije ribe na svetu. Za razliku od ajkula i barakuda, pirane napadaju plen veći od sebe. Kada osete krv u vodi, polude.“ Tom prilikom je i opisao kako su meštani uveli odraslu kravu u vodu, koju je jato pirana napalo i proždrljivo unakazilo do kostiju. Upravo, zahvaljujući Ruzveltovim opisima, na ovu vrstu riba gledamo kao na nemilosrdna čudvišta. Jesu li zaista toliko opasne i na koji način žive ove ozloglašene predatore.
Zabeleženo je da jedno jato pirana može da broji i preko 1.000 jedinki, koje se udružuju, ne nužno radi ishrane, već i radi preživljavanja, kada nastanu specifični uslovi.
Životni vek im traje u proseku između 10 i 25 godina. Čeljusti su im opremljene trouglastim zubima, koji se smatraju oštrim podjednako kao i ajkulini.
Procenjuje se da ima između 30 i 60 različitih vrsta pirana, od kojih se samo tri smatraju opasnim po čoveka, a to su: -crna- pirana, pirana sa cevenim stomakom i pirane iz San Franciska (San Francisco).
Da li bi ste pojeli piranu? U nekim delovima Amazona, čije vode obiluju ovim notornim zlikovcima, jesti piranu predstavlja i dalje tabu, dok se u nekim delovima ovo smatra obrokom, koji može da se opiše kao afrodizijak, pa se na meniju može naći supa od pirane, ili grilovana riba, koja se poslužuje na listu od banane uz paradajz i limetu kao garnir. Prijatno.
Studija iz 1972. godine, pokazala je da je napad pirane vrlo usmeren i planiran. Dakle, one ne ujedaju plen nasumično, već konkretno ujedaju za rep, ili napadaju oči plena, kako bi ga momentalno onesposobile.
Bez obzira što ih čak prati glas da su i strvinari, pored toga što su mesojedi, postoje vrste koje se, na opšte iznenađenje, hrane semenjem, biljkama, pa čak i voćnim plodovima koje upadne u vodu.
Afrička reka Kongo, bila je dom takozvane tigraste pirane, zvanično najopasnije slatkovodne ribe na svetu. Ulovljeni primerak težio je 40 kilograma, bila je dugačka 1,5 metara, a nije prezala ni od krokodila, koje je ujedala.
Napadi na ljude, bez obzira na tvrdnje, kako je jato od 300 pirana dovoljno da rastrgne čoveka od 80 kilograma, su izuzetno retki i do njih dolaze kada je vodostaj nizak, pa su duži period gladne, ili kada se osoba nađe u blizini njihovog mrestilišta.
Procenjuje se da je snaga njihovog ugriza, kako kažu ihtiolozi oko 320 njutna (N), što je, kada se uporedi sa veličinom i telesnom građom tri puta jače od američkog aligatora. Jak ujed mogu da zahvale izrazito jakim i velikim mišićima vilice.
Na osnovu fosilnih ostataka, zaključeno je da su današnje pirane potomci davno izumrle vrste megapirane po imenu -paranesis-, za koju je smatrano da je živela u periodu Miocena pre oko 20 miliona godina.
Naslovna fotografija: Kingofwallpapers