Svedoci smo da se zadnjih nekoliko godina u užem i širem centru Beograda otvorilo tušte i tma poslastičarnica, koje se po svemu mogu utrkivati rame uz rame sa poslastičarnicama koje zaslađuju svetske metropole poput Pariza, Rima, Njujorka i Londona. Moderni enterijer, mondenski recepti, ekskluzivni escajg, ništa ne manjka. Baš ništa, osim tradicije i ljubavi prema slatkom poslu. Ako biste malo da odmorite od neonskog svetla, urbanog i novog, glasnog i zagušljivog, imamo za vas najlepši predlog. Pratite nas, nećete pogrešiti, videćete, sladosti nema kraja.
Foto: presstiz.rs
Slatki posao započeo je 1936. godine deka današnjih vlasnika, poštovani gospodin Branislav Bosiljčić. Njihov otac, a njegov sin, Vladimir obavljao je poslove mašinskog tehničara, sve dok deka nije odlučio da je vreme za penziju pa on nastavio porodični posao.
Foto: zvucnamapabeograda.rs
Prvo što privuče pažnju kada se uđe u ovo malo carstvo slatkiša su tegle sa svilenim bombonama, šećerleme, luše, nezaobilazna liciderska srca i naravno nekoliko vrsta ratluka.
Foto: vreme.com
Ako se zadesite da uđete u prodavnicu u trenutku kada se tek gotov ratluk valja u prah šećer i pakuje, možete osetiti mirisnu toplotu koja u talasima dolazi, a koja se širi od smese za slatkiše koja se polako kuva.
Foto: ukusbeograda.rs
U radnji je sve ostalo autentično, uključujući i predratne kalupe, modle veće i manje, i stare recepte. Jedino što je uvedeno novo jesu motori koji pokreću mešalice i seckalice, kako se bar to ne bi radilo ručno.
Foto: zdravasrbija.com
Pre II Svetskog rata u Beogradu je postojalo preko 100-tinu ovakvih autentičnih radnji, a danas su Bosiljčići ostali jedine prave bombondžije u gradu. To objašnjavaju pritiskom industrijske proizvodnje, lošim uslovima za rad i generalno osiromašenju društva.
Foto: novosti.rs
Podatak da su jedini možda i ne čudi toliko, ako uzmemo u obzir da je za ovaj posao potrebna, osim znanja i velika fizička snaga i izdržljivost da bi se u radnji obavljali svi poslovi. Prolazak kroz vrata ove zanatske radnje prestavlja svojevrsan vremeplov u prošlost u kojoj su ostali predivni mirisi, ukusi, oblici i boje.
Foto: imgrum.org
Neprevaziđene mlečne karamele i dalje se mešaju ručno velikom varijačom, a potom se po hlađenju, seku na kockice. Sa mušterijama koje već godinama redovno pazare njihove proizvode imaju prisan odnos, a kada neko od njih zbog starosti ili bolesti ne može da dođe po omiljeni ratluk, braći Bosiljčić nije teško da odu i odnesu im poslasticu kući.
Foto: balkanskizabavnik.blogspot.rs
Ono što će privući najveću pažnju svakako je impozantni mermerni sto na kome se razliva vrela masa za bombone i lizalice, koja nekada iznosi preko 100 °C, a za koju je važno da se što pre i što bolje ohladi. Nekada, samo su bogate bombondžije imale velike, debele i skupe mermerne stolove, na kojima se masa brzo hladila, što je automatski značilo i bržu i veću proizvodnju.
Foto: srbija-forum.com
Arhaičan izgled bombondžinice, koju kad pogledate imate zaista utisak da je vreme stalo potpuno je autentičan, od starog natpisa, preko izloga, proizvoda, pa do kuhinje iz koje se čire hipnotišuće slatki mirisi.
Foto: mojneseser.com
Jedan od braće iznosi jednu zanimljivost a to je da među mušterijama imaju i jednu gospođu koja sa porodicom živi u Kanadi, a koja kada god dođe u Beograd, obavezno svrati do njihove radnje te pazari sve zalihe ratluka, kako bi ga ponela porodici u Kanadu.
Naslovna fotografija: weheartit.com