Ko god da je, ikad, samo i pogledao u pravcu Francuske, video je „Musee du Louvre“, kamen temeljac čovečijeg stvaralaštva i slobodno možemo dodati, jedan potpuno hipnotišući svet umetnosti, koji je nadživeo vreme i ono koje je prošlo i ono koje tek treba da dođe. Smešten na desnoj obali ćudljive Sene, u nekadašnjem istoimenom dvorcu, domu dekadentnih francuskih monarha, oličenje je onog najboljeg što je ljudska ruka ikada stvorila. O njegovom bogatstvu, koje se novcem odavno više ne može izmeriti, govori u prilog proračun, prema kome, ako posetilac poželi u kontinuitetu da poseti i vidi svaki od skoro 400.000 eksponata koje ovaj muzej trenutno ima u posedu, bilo bi mu potrebno oko 100 dana, svakodnevnog posmatranja umetnina, prilikom čega bi za svaki predmet imao svega 30-ak sekundi na raspolaganju. Da sumiramo: Luvr. Umetnost celog sveta na jednom mestu.
Foto: pinterest.com
Najveći dom pokretnih svetskih umetnina, svoja vrata javnosti je otvorio 10. Avgusta 1793. godine, kada je u svojoj postavci imao svega 537 slika. Usvakom trenutku, u muzejskoj postavci je izloženo oko 35.000 predmeta, koji datiraju od perioda praistorije, pa sve do bliskog nam XIX veka. Deo predviđen za posetioce čini splet hodnika, dvorana, galerija i prolaza, koji se protežu na oko 60.000 kvadratnih metara. Od 2008. godine, čitava kolekcija podeljena je u 8 segmenata: egipatske, bliskoistočne, grčke, etrurske i rimske starine, zatim na islamsku umetnost, skulpturu, dekorativnu umetnost, slikarstvo i grafike i crteže.
Foto: Wikimedia Commons
Uistinu, Luvr je mnogo više od puke kolekcije umetničkih slika i predmeta, koja je oivičena zidovima, a čija starost premašuje čak 11 milenijuma. Velelepna palata istog imena, koje u prevodu znači –utvrđena palata-, stoji i mami zadivljene uzdahe još od 12-og veka. Bila je dom francuskih kraljeva i kraljica, u kojem su proživljavali svoje burne živote, gostili se, planirali, spletkarili i uživali.
Katarina de Mediči, supruga kralja Anrija II, nezadovoljna strukturom objekata, koji su tada činili dvorac Luvr, naredila je početak jednog veoma ambicioznog arhitektonskog projekta – palate Tijeri. Njena ideja bila je da se dve velelepne građevine u srcu Pariza sretnu i povežu u jednu kolosalnu. Ovaj projekat je zaživeo u doba Šarla IX, konstrukcijom Velike građevine, ogromnog pasaža koji je zapravo povezao Luvr i Tijeri.
Poštujući lik i delo Napoleona Bonaparte, Luvr je jedno izvesno vreme nosio njegovo ime. Ipak, ovo je bilo imenovanje kratkog daha (od 1814. godine do 1830. godine), jer je trajalo do imperatorovog poraza u bici kod Vaterloa.
Foto: égyptophile
Kraljevi Luj XVIII i Šarl X, dodali su kolekciji oko 135 eksponata i u njihovo dopa formiran je odeljak sa eksponatima iz Egipta, koje je vodio čuveni francuski orijentalistai egiptolog Žan Fransoa Šampolion. Kustos egipatske zbirke ispostavio se kao taličan za muzej, jer je u doba njegovog rukovođenja ovim segmentom, kolekcija dospela do cifre od 7.000 artefakata. Danas, u odeljku egipatskih starina čuva se preko 50.000 eksponata, koji datiraju od perioda 4.000 godina pre Hrista, pa do IV veka.
Foto: Pixabay
Pored svega što gotovo magnetskom snagom privlači pažnju kada je Luvr upitanju, staklena Piramida, koja je ustvari ulaz u sam muzej, možda je i najintrigantnija od svega. Konstruisana je na zahtev pokojnog francuskog predsednika Fransoa Miterana, a postoji podatak koji kaže da je sagrađena od tačno 666 trougaono isečenih stakala. Karakteristično je i to, da je njen dizajner, američki arhitekta kineskog porekla, gospodin Pei, jedini izvođač bilo kakvih radova na muzeju, a da nije francuskog porekla. Piramida visoka 21 metar završena je 1989. godine, te odmah postala jedan od simbola grada svetlosti i ljubavi.
Foto: lettredeparis.com
Islamska umetnička zbirka obuhvata period od čak 13 vekova, a prikupljena je na prostoru 3 kontinenta. Čine je predmeti od stakla, metala, keramike, drveta, tekstila, tapiserija i slonovače. Grčko, etrursko i rimsko odeljenje čini kolekcija iz predela Mediteranskog basena, a pojedini komadi datiraju još iz razdoblja neolita, što je ujedno i najstarija kolekcija u muzeju.
Foto: projectsreview2010.aaschool.ac.uk
Bogata kolekcija grafika i crteža broji oko 6.000 rukom tvorenih dela, pretežno francuskih umetnika. Većina italijanskih crteža pripada ostacima kolekcija koje su bile u posedu kraljeva Fransoe I i Luja XIV.
Foto: pariscityvision.com
Dom je i čuvene Leonardove Đokonde, koja se zagonetno smeši, krijući pregršt tajni svog ekscentričnog i kontraverznog autora. Međutim, Mona Liza nije uvek bezbrižno visila na muzejskom zidu. Najpoznatija slika koju je ikad iko naslikao, došla je u posed francuskog kralja Fransoe I, koji ju je otkupio odmah nakon smrti slavnog Da Vinčija, sa kojim je bio izuzetno blizak i čiji je rd veoma cenio. 21. Avgusta 1911. godine, italijan po imenu Vinćenco Peruđa (Vincenzo Peruggia), jednostavno je odšetao iz Luvra sa Mona Lizom ispod miške, u čijem posedu je ostala skoro 2 godine. Ovo se tumači kao najveća krađa umetničkog dela svih vremena, a u jednom trenutku je čak i Pablo Pikaso bio doveden u vezu sa ukradenim delom, međutim, stvarna veza, nikada nije dokazana, a Mona Liza je vraćena u svoj dom, odakle se i dalje bezbedno osmehuje milionima posetilaca Luvra.
Foto: youtube.com
Verovanje u duhove je stvar subjektivnog stava , ali ono što je sigurno, bilo da smo od onih koji svuda čuju šuštanje, krckanje i korake, ili da smo od onih koji se smeju na pomen zagrobnog života, priče i legende koje se raspredaju o ovoj pojavi uvek su zanimljive. Pa tako, postoji verovanje, da najpoznatiji muzej na svetu, opseda duh mumije po imenu Belfegor. U daljem navodu stoji da se zloduh pojavljuje isključivo noću.
Naslovna fotografija: Bing Wallpaper Archive