Najpre da definišemo, šizofrenija (shizofrenija) je mentalni poremećaj, za koji je karakterističan prekid misaonog procesa i izražavanjem stanja naglašeno emotivnim reakcijama. Usled ovog poremećaja, menja se način na koji osoba razmišlja, doživljava ljude i uopšte okruženje. Takođe, posvećivanje pažnje nečemu je gotovo u potpunosti onemogućeno, a javljaju se i problemi sa pamćenjem. Uzroke ovog oboljenja uvek treba tražiti u događajima iz ranog detinjstva, ili u genetici.
Foto: cadabamshospitals.com
Bolest se pojavljuje u ranim 20-im godinama, dakle dok je osoba mlada. Procenjuje se da samo 5 do 10 % od obolelih posegne za samoubistvom. Uglavnom se povlače u samoću i nisu nasilni, kao što se pretpostavlja. Česti pratioci ove bolesti su problem sa prekomernim konzumiranjem lekova, droge ili alkohola.
Simptomi ove bolesti dele se na pozitivne i negativne. U pozitivne spadaju različiti oblici halucinacija, kao i poremećaj u mislima i govoru. Bez obzira na težinu stanja koje preživljava osoba koja ima ove simptome, reakcija na lekove je pozitivna i izlečenje je moguće. U negativne simptome spadaju otupelost emocija, jednoličan govor, nedostatak volje i motivacije, negativan uticaj na okolinu i asocijativnost. Ovi simptomi se izuzetno teško leče i uglavnom su otporni na lekove.
Foto: Scientific American Blogs
Na uzorku od oko 86.000 ljudi, lekari istraživači su dokazali da ljudi koji su kreativni imaju 25% veće predispozicije da obole od šizofrenije, nego ljudi čiji posao i način života zahteva manji nivo kreativnosti. Karl Stefanson, glavni istraživač tvrdi da postoji biološka veza između kreativnosti i mentalnog poremećaja.
Foto: YouTube
Važno je znati da ovo nije -tipska- bolest, te da nema svaki oboleli iste simptome i doživljaje. To je jedan od razloga zašto se generalno malo zna o ovom kompleksnom oboljenju. Može se reći da je potpuno personalizovan, prema načinu života i traume koje je doživeo pojedinac.
Foto: Ranker.com
Osobe obolele od šizofrenije, koje svoju bolest ne tretiraju medikamentima ili psihoterapijom, mogu biti izuzetno nepredvidive i agresivne, kako po sebe, tako i po okolinu. Međutim, one koje se redovno podvrgavaju predviđenoj terapiji, nisu ništa opasnije od zdrave osobe.
Foto: inquisitr.com
Ovo je bolest koja se ne javlja preko noći, pa kada dođe do ispoljavanja simptoma, to znači, da se poremećaj odavno i duboko ukorenio u mentalnom području.
Foto: scienceclarified.com
Neistina je da osobe sa ovim oboljenjem ne mogu da se vrate normalnom funkcionisanju i životnom toku. Lekari tvrde, da, nakon što se ustanovi težina oboljenja, istorija bolesti i postavi odgovarajuća terapija, obolele osobe, nakon nekog vremena mogu da osete poboljšanje u izvesnoj meri, te da se vrate nekim aktivnostima koje su obavljale pre.
Treba razdvojiti i razlikovati oboljenje podeljene ličnosti i šizofrenije, jer definitivno nisu jedno te isto. Do zabune dolazi jer sama reč -šizofrenija- potiče iz grčkog jezika, pa kad se prevede znači podeljeni um, ali se više odnosi na otuđenje uma od realnosti, a ne od ličnosti.
Foto: wallpapersonly.net
Američke studije na uzorku od 2,7 miliona ljudi, pokazale su da je ovo oboljenje podjednako zastupljeno kako kod žena, tako i kod muškaraca.
Foto: choki
Treba shvatiti da je, zbog svoje kompleksnosti, ovo još uvek bolest za koju ne možemo reći da je u potpunosti izlečiva, ali je svakako nešto što može da se leči, poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti ili astme. Ključ poboljšanja stanja, je saradnja pacijenta i odgovarajući lekovi i konstantna aktivnosti, koje će zaokupiti pažnju dok osoba prolazi kroz proces lečenja.
Naslovna fotografija: Wallpapersonly.net