Najpre da definišemo, šizofrenija (shizofrenija) je mentalni poremećaj, za koji je karakterističan prekid misaonog procesa i izražavanjem stanja naglašeno emotivnim reakcijama. Usled ovog poremećaja, menja se način na koji osoba razmišlja, doživljava ljude i uopšte okruženje. Takođe, posvećivanje pažnje nečemu je gotovo u potpunosti onemogućeno, a javljaju se i problemi sa pamćenjem. Uzroke ovog oboljenja uvek treba tražiti u događajima iz ranog detinjstva, ili u genetici.
Bolest se pojavljuje u ranim 20-im godinama, dakle dok je osoba mlada. Procenjuje se da samo 5 do 10 % od obolelih posegne za samoubistvom. Uglavnom se povlače u samoću i nisu nasilni, kao što se pretpostavlja. Česti pratioci ove bolesti su problem sa prekomernim konzumiranjem lekova, droge ili alkohola.
Simptomi ove bolesti dele se na pozitivne i negativne. U pozitivne spadaju različiti oblici halucinacija, kao i poremećaj u mislima i govoru. Bez obzira na težinu stanja koje preživljava osoba koja ima ove simptome, reakcija na lekove je pozitivna i izlečenje je moguće. U negativne simptome spadaju otupelost emocija, jednoličan govor, nedostatak volje i motivacije, negativan uticaj na okolinu i asocijativnost. Ovi simptomi se izuzetno teško leče i uglavnom su otporni na lekove.
Na uzorku od oko 86.000 ljudi, lekari istraživači su dokazali da ljudi koji su kreativni imaju 25% veće predispozicije da obole od šizofrenije, nego ljudi čiji posao i način života zahteva manji nivo kreativnosti. Karl Stefanson, glavni istraživač tvrdi da postoji biološka veza između kreativnosti i mentalnog poremećaja.
Važno je znati da ovo nije -tipska- bolest, te da nema svaki oboleli iste simptome i doživljaje. To je jedan od razloga zašto se generalno malo zna o ovom kompleksnom oboljenju. Može se reći da je potpuno personalizovan, prema načinu života i traume koje je doživeo pojedinac.
Osobe obolele od šizofrenije, koje svoju bolest ne tretiraju medikamentima ili psihoterapijom, mogu biti izuzetno nepredvidive i agresivne, kako po sebe, tako i po okolinu. Međutim, one koje se redovno podvrgavaju predviđenoj terapiji, nisu ništa opasnije od zdrave osobe.
Ovo je bolest koja se ne javlja preko noći, pa kada dođe do ispoljavanja simptoma, to znači, da se poremećaj odavno i duboko ukorenio u mentalnom području.
Neistina je da osobe sa ovim oboljenjem ne mogu da se vrate normalnom funkcionisanju i životnom toku. Lekari tvrde, da, nakon što se ustanovi težina oboljenja, istorija bolesti i postavi odgovarajuća terapija, obolele osobe, nakon nekog vremena mogu da osete poboljšanje u izvesnoj meri, te da se vrate nekim aktivnostima koje su obavljale pre.
Treba razdvojiti i razlikovati oboljenje podeljene ličnosti i šizofrenije, jer definitivno nisu jedno te isto. Do zabune dolazi jer sama reč -šizofrenija- potiče iz grčkog jezika, pa kad se prevede znači podeljeni um, ali se više odnosi na otuđenje uma od realnosti, a ne od ličnosti.
Američke studije na uzorku od 2,7 miliona ljudi, pokazale su da je ovo oboljenje podjednako zastupljeno kako kod žena, tako i kod muškaraca.
Treba shvatiti da je, zbog svoje kompleksnosti, ovo još uvek bolest za koju ne možemo reći da je u potpunosti izlečiva, ali je svakako nešto što može da se leči, poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti ili astme. Ključ poboljšanja stanja, je saradnja pacijenta i odgovarajući lekovi i konstantna aktivnosti, koje će zaokupiti pažnju dok osoba prolazi kroz proces lečenja.
Naslovna fotografija: Wallpapersonly.net