Slovio je za živu silu, od koga je drhtala cela Evropa. Najveći srpski vladar ikada, bio je najveći i u bukvalnom smislu, sa visinom od impozantnih 2 metra i 14 santimetara. Njegovo carstvo prostiralo se preko današnje Crne Gore, Srbije, Makedonije, Hrvatske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Grčke i Bugarske. Istorija ga je upamtila kao vojskovođu, junaka i zakonodavca. Pretposlednji Nemanjić na prestolu, pod misterioznim okolnostima (sumnja se na trovanje), umro je mlad i u snazi, spremajući se da osvoji Carigrad, 20. decembra 1335. godine.
Foto: digitalnaskola.rs
Puno ime mu je bilo Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić. Bio je svrstan u red najmoćnijih vladara Evrope. Pisana istorijska građa tvrdi da je imao poteškoća pri izboru članova njegove lične garde, te da su je činili kurpulentni ratnici sa prostora cele Evrope.
U narodu postoji priča koja opisuje legendu o prokletstvu. Naime, Dušanov otac, Stefan Dečanski, kada su došli da ga ubiju, prema tvrdnjama, prokleo je svog sina, koji je bio odgovoran za njegovo smaknuće i sve njegove buduće potomke. Ako uzmemo u obzir nejasne okolnosti pod kojim je Dušan skončao, kao i to da je njegov sin, car Uroš, poneo nadimak „Nejaki“, a zatim i izgubio carstvo, a ujedno i bio poslednji Nemanjić na prestolu, priča o prokletstvu i ne deluje tako nerealno.
Dušana crkva nikada nije kanonizovala, kao ostatakak loze Nemanjića, a evo i zašto. Bežeći pred naletom kuge, a nakon mnogo trvenja i sporenja, starešine Hilandara, na čelu sa Patrijarhom Savom, dopustili su mu da dovede sa sobom i svoju suprugu Jelenu, pa je time ona postala prva i jedina žena koja je kročila na ovo sveto tlo. Treba i naglasiti, da je carica sve vreme putovala u nosiljci, te formalno, nije dotakla sveto tlo. „Silni“ je ovaj gest crkve umeo da ceni, pa joj je u svakom segmentu bio i naklonjen, što na posletku, ipak nije bilo dovoljno da bude uvršten među svetce. Pored toga, kao još jedan razlog, može da se navede i njegova saradnja sa katolicima.
Iako plave krvi, nije imao ni malo „udobno“ detinjstvo, jer je kao talac preživeo sukob svog dede kralja Milutina i oca Stefana Uroša III Dečanskog, a jedno vreme čak bio i u progonstvu.
Foto: Mapio.net
Tokom svog boravka na Hilandaru, u periodu od 01. septembra 1347. godine, pa sve do juna naredne godine, Dušan je posadio drvo masline, koje je i dan danas, nakon skoro 600 godina, jedno od najblagorodnijih u manastirskom kompleksu.
I pored toga što je zvanična istorija zabeležila Uroša Nejakog, kao jedino dete Dušana i Jelene, postoji tvrdnja da su imali i jednu ćerku po imenu Irina, ali o njenom eventualnom postojanju ne postoji nikakav opipljiv trag, što i ne čudi mnogo, jer se u srednjem veku, na ovim prostorima, ženska deca nisu mnogo cenila, pa i ako su bile pripadnice carske loze.
Foto: serbia.com
Prepoznatljiva kruna Dušana Silnog, čuva se u cetinjskom manastiru u Crnoj Gori.
Foto: overa.rs
„Dušanov zakonik“, najvažniji i najpotpuniji srednjovekovni pravni akt, bio je interesantan i jedinstven po mnogo čemu. Iako original nije sačuvan, brojne kopije jesu i po njima može da se ustanovi da je sadržao 201 član, među kojima je bio i onaj koji je branio iskopavanje pokojnika i izvođenje ritualnih činova nad njim. Ovaj zakon je davao izvesna prava i ženama, ali samo plemićkog roda. Ovo je tvorevina koja je i te kako nadživela svog tvorca.
„Govorkalo“ se, da iako, fizički vrlo razvijen i sposoban, Dušan nije bio u stanju da dobije dete, te da možda Uroš i nije njegov biološki sin. Nije tajna da carica Jelena i pored velikog uticaja u politici nije bila preterano omiljena u narodu, te da su joj spočitavali da je na „sumnjiv“ način ostala u drugom stanju kada joj se pozicija poljuljala, aludirajući na to da je neko drugi Urošev otac, velika ljubav o kojoj se i danas pripoveda između Dušana i Jelene, svakako je prevazišla sve probleme i trajala tri decenije, sve do njegove smrti, nakon koje se Jelena zamonašila.
Zanimljivo je dodati, da i posle 6 vekova od kako je postojao silni car Srba i Grka, u Grčkoj postoji izreka, kojom se roditelji služe kada su im deca neposlušna. Da bi smirili svoju decu, zaprete im da ako nastave da budu nemirni, ima da im dođe Dušan Silni da ih nauči redu, što podseća na priču o „Baba Rogi“ u našoj tradiciji. Ovaj šaljivi podatak govori u prilog njegovoj stvarnoj i velikoj snazi i moći, koja je nastavila da živi na ovim prostorima.
Naslovna fotografija: Mondo