Većinu, ako ne čak i sve retke lepotane sa ove liste, teško da ćete ikada biti u prilici da vidite uživo. Smatraju se ili izumrlim ili jako retkim i ugroženim cvetovima, jer su vrlo osetljivi na promene okoline u kojoj cvetaju, a čovek baš i ne može da se pohvali da doprinosi njihovom očuvanju. Da ne dužimo dalje, pred vama je deset najređih cvetova na planeti Zemlji.
Middlemistova crvena kamelija (Middlemist camellia). Dok ovo pišemo, postoje samo dva primerka ovog cveta i to jedan na Novom Zelandu (New Zealand), a drugi u Velikoj Britaniji (Great Britain). Džon Midlmist (John Middlemist) je čovek koji je ovu biljku doneo iz Kine 1804. godine, nakon čega je tamo isčezla u potpunosti.
Duh orhideja (Epipogium aphyllom). Fascinantna i retka biljka, kojoj su botaničari predvideli izumiranje, jer ona ne vrši proces fotosinteze na uobičajen način, već joj je potrebna retka vrsta gljivica koja je u neposrednom kontaktu sa njenim korenom, pa se uz pomoć nje hrani.
Gospina papučica (Cypripedium calceolus). Retki dragulj među divljim orhidejama, koji se za sada nalazi samo na jednom mestu na svetu, a to je golf teren u Engleskoj i od kad je lociran pod budnim je okom policije još od 1917. Godine. Interesantno je napomenuti da podvrsta ove biljke može da se pronađe na Staroj planini u Srbiji.
Kokio (Kokai cookei). U potpunosti je endemska vrsta i može se pronaći samo na Havajima. Samo drvo može da poraste i do 10 metara u visinu, a najlepše na njemu su svakako cvetovi kojih ima u stotinama, a koji cvetaju svake godine.
Čokoladni kosmos (Cosmos atrosanguineus). Cvet koji poraste do veličine od 3-4 santimetra, boje je od tamno crvene pa do čokoladno braon nijansi. Prirodno stanište joj je Meksiko, međutim, egzistira kao neplodni klon, jer je biljka u potpunosti istrebljena 1902. godine.
Papigin kljun (Lotus berthelotti). Prelepi cvet za koji se smatra da je potpuno izumreo sa Kanarskih ostrva gde mu je bilo prirodno stanište. Oprašivanje ovog cveta vršile su ptice medosasi, koji su odavno već izumrla vrsta. Bilo je pokušaja da se cvet veštački povrati, ali nisu uspeli.
Frenklinovo drvo (Franklinia alatamaha). Sa spiska živih vrsta, ovo drvo iz porodice čajeva nestalo je još počrtkom XIX veka. Način na koji se sačuvao pomen na ovu biljku, možemo da zahvalimo hortikulturistima, porodici Bartram, koji su ovo drvo razmnožili dok je bilo živo.
Gibraltarska rumenika (Silene tomentosa). Redak cvet koji se mogao naći na liticama Gibraltara. Pune dve godine u periodu od 1992. do 1994. godine, verovalo se da je ovaj cvet izumro, međutim na najstrmijim obroncima litica pronađen je još jedan primerak, te je tako „vraćen u život“.
Cvet leš (Rafflesia arnoldii). Prečnik ovog lepotana može da dostigne čak jedan metar. Ugrožen je, ali ga još uvek ima u niskim tropskim prašumama koje pokrivaju Indoneziju. Klasifikuje se kao parazitska biljka, pa joj je potreban domaćin da bi preživela, takođe strvinar, koji ispušta zagušujući smrad trulog mesa kada se rascveta.
Vino žada (Strongylodon macro botrys). Prelepi drveni čokot koji naseljava živopisne Filipine. Cvetovi rastu u grozdovima koji od težine padaju, jer grozdovi mogu biti i do tri metra dužine. Boja listova varira od svetlo plave do menta-zelene nijanse. Ugrožena je zbog isčezavanja njenih prirodnih oprašivača.
Za vas smo pisali i o cveću koje nalikuje životinjama i ljudima. Pogledajte: Cvetovi čovekolikog i životinjskog oblika
Naslovna fotografija: Mind42