Kaže narodna poslovica: nije lepo smejati se tuđoj nesreći. I zaista nije lepo, ali… Kako da se makar krišom ne nasmejete kada vidite to krzno koje se cedi, njušku sa koje kaplje, šape koje šljapkaju, slepljen rep koji se vuče… Ma znate šta, smejte se slobodno, jer kada životinje pokisnu, bilo da su opasne, mirne, velike ili male, podjednako su medene i umiljate. A i osim toga, znaju oni dobro da ih mnogo volimo, pa sve dok ih budemo nagradili suvim peškirom i obilnim obrokom, nekako će nam oprostiti. Uz puno smeha uspeli smo da napravimo mini album onih koji su nam bili najslađi. Nadamo se da ćete se smejati bar upola koliko smo se mi smejali dok smo birali ove urnebesne mokre lutkice.
Za njega nema zime, ups pardon, kiše, on je svoj kišobran otvorio…
Po pogledu mu se naslućuje glavna misao: “A kada ću se osušiti i zašto nikad?”
Je l ste i vi čuli da se od kiše raste?
Poslednji pokušaj da se u kuću ne uđe skroz mokar…
Deluje kao da je svestan da mu ovaj trošni list neće puno pomoći ako se pojača kiša.
E, to ti je Marfijev zakon, čim izađeš od frizera, obavezno lupi pljusak…
Letnji pljusak – ništa lepše.
Njih dvojica nisu pokisli ali su u ovim kabanicama i više nego medeni.
Slonče se obezbedilo ispod svoje majke. Što je dobro kad si mali, svuda staneš…
Neko će ozbiljno da nagrabusi što je ovaj dasa ostao napolju po kiši…
Naslovna fotografija: Pinterest