Jedan mudar narod je skovao poslovicu koja kaže: ne treba se bojati toga što urla noću, već onoga što šapuće po danu. Šta je to što jednu životinju čini zaista opasnom? Njena veličina? Jačina otrova? Brzina? Snaga? Ili možda ipak nešto drugo… Lanac ishrane je azbuka opstanka u svetu životinja, a opstati svakako neće onaj ko sedi na dnu tog zamišljenog lanca. Vremenom, životinje su naučile da kombinuju svoje instikte i kandže, osećaje i bodlje, iskustvo i zube. Ono što je najopasnije po čoveka jesu viševekovni uporni pokušaji da se životinjsko carstvo podčini ljudskom, što nedvosmisleno uvek rezultira porazom homo sapiensa. Da „opasnost“ dolazi u svim bojama, oblicima i veličinama, podjednako iz vode, vazduha i zemlje, sa sve četiri strane sveta, dokaz je ova lista koju smo sačinili.
Foto: tribunadointerior.com.br
Palestinski žuti škorpion, najotrovnija škorpija na svetu. Smatra se da njegova opasnost leži i u brzini kojom ubada svojim otrovnim repom. Naseljava sever Afrike i Bliski Istok i smatra se odgovornim za čak 75% smrti koje godišnje donese svetska populacija škorpija. U roku od svega nekoliko sekundi od uboda, dobija se groznica, telo upada u komu i potpunu paralizu, nakon čega nastupa smrt, pošto se pluća napune tečnošću.
Foto: wingsoffirefanon.wikia.com
Riba kamen. Kada spojite neverovatnu sposobnost kamufliranja i otrov ekstremne jačine, dobije se nevidljivi, a smrtonosni neprijatelj. Upravo to je ova riba, koja se ne muči da jur za svojim plenom, već se samo ukopa u pesak, tako da vire gotovo nevidljive bodlje prepune otrova od koga nema spasa. Kada nađe odgovarajući položaj, izgleda kao i svaki drugi kamen na morskom dnu, pa dok ne osetite neizreciv bol, nećete shvatiti da je to jedna od najsmrtonosnijih životinja na svetu. U prilog tvrdnji ide i podatak da su australijske vlasti, zbog dojave da je ova riba primećena u jezeru u blizini mesta Gold Koust (Gold Coast), naredile momentalno ispumpavanje jezera, zapremine 14 olimpijskih bazena, samo da bi se ovo stvorenje odstranilo.
Foto: kimballstock.com
Beli medved. Uprkos svemu, možda je najopasniji jer ga ljudi prevashodno doživljavaju kao dobroćudnog čupavog medu, koji se izmotava po snegu. Istina je da se ovaj, zvanično najveći mesožder na svetu ni najmanje ne plaši čoveka, te da ga smatra samo još jednom stavkom na svom mesnom meniju. Nema prirodnih neprijatelja, pa zato nema ni straha, a o njegovoj snazi šapa i čeljusti, izlišno je govoriti. Ako se beli medved namerači na čoveka, šanse da će mu plen umaći ravne su nuli. Kada govorimo o statistici, retka je pojava da beli medved usmrti čoveka, ali to je samo iz razloga što im se putevi u ledenim predelima koje oni naseljavaju, retko ukrštaju.
Foto: thinglink.com
Hijene. Društvo najopasnijih životinja ne bi bilo potpuno kada bismo izostavili ove svirepe strvinare. S obzirom na visok nivo inteligencije koji poseduju, nije im strano da se čoporativno ustreme na neku životinju kada zafali ostataka. Izuzetnos su teritorijalne, žive u zajednicama sa precizno određenom hijerarhijom i aktivne su pretežno noću. Čeljusti hijene ispunjene su zubima koji služe posebno za kidanje mesa, a posebno za lomljene kostiju. Zbog svega navedenog, idealno je da se nikada ne sretnete oči u oči sa ovom grabljivicom.
Foto: stevedownerfilms.wordpress.com
Lutajući brazilski pauk. Ošlo je vreme da se upoznamo sa jezivim, najotrovnijim osmonošcem na svetu. Najgora stvar koja je vezana za ovo stvorenje jeste podatak da on voli da „luta“, pa se može naći na najčudnijim mestima u prirodi, ali i u kući, kolima, dvorištu, ostavama, baštama… Minimalna doza njegovog otrova miša ubije gotovo momentalno, dok odraslog čoveka može lišiti života za samo 30 minuta. Do skoro, ova vrsta pauka postojala je samo na američkom kontinentu, međutim, preko tovara banana koje su poslate za Englesku, lako su se obreli i u Londonu. Karakteristični su po tome što ne prave mrežu poput ostalih paukova, već krstare od mesta do mesta koje im se učini primamljivo. Osrednje su veličine, do 12 santimetara, izuzetno su brzi i naglašeno agresivni.
Foto: u-baloo.deviantart.com
Nilski konj. Još jedan džin koji nam, kada ga posmatramo iz daljine deluje poput nekog tromog dobrice, koji voli da se izležava u vodi kada je vruće. Ipak… Iako se definišu kao biljojedi, nije retko da ove afričke sisare, koji mogu da teže čak 4 tone, spazite kako napadaju ljude iako prethodno nisu isprovocirani niti ugroženi. Ne vole kad im neko nepozvan uđe na teritoriju koju smatraju svojom, pa zato nemilosrdno uzvraćaju svojim moćnim čeljustima. Postoje zapisi o potpuno uništenim vozilima i čamcima koji su nailazili na nilske konje. Odrasle jedinke su dugačke preko 4 metra, pa iako ne postoji utemeljeno verovanje da jedu ljude, mogu „čas posla“ da nanesu smrtonosne povrede.
Foto: youtube.com
Crna mamba. Svi dobro znamo da je ovo zmija sa kojom, usvakom smislu te reči, nema šale. Herpetolozi je među sobom nazivaju i „reinkarnacija smrti“. Napadaju bez provokacije, brze su poput munje, a otrov ovih hladnokrvnih i zastrašujućih stvorenja sastavljen je mahom od neurotoksina, što znači da prilikom ubrizgavanja istog u telo, počinje sa ometanjem i na kraju gašenjem celokupnog nervnog sistema.
Foto: articles.riseandshine.com.sg
Malarični komarci. Na red su došli i oni. Maleni i potpuno nepredvidivi, ali ni malo naivni. Postanemo ih svesni tek kad nas zasvrbi crvena tačkica koju ostave nakon ujeda. Međutim, pored uboda, postoji mogućnost da osobi čijom su se krvlju gostili prenesu neke od najsmrtonosnijih bolesti na svetu od kojih bukvalno umiru milioni ljudi širom sveta. Oni sami nisu otrovni i njihov ubod sam po sebi, uglavnom, osim nesnosnog svraba, ne pričinjava čoveku veće muke. Ipak, oni su idealni prenosioci zaraznih bolesti kao što su sida, malarija i ostale, a od kojih se godišnjezarazi čak 700 miliona ljudi širom sveta, a umre u proseku između 2 i 3 miliona, a sve to zahvaljujući komarcima.
Foto: modernfarmer.com
Afričke ose ubice. Proizvod su eksperimenta koji je trebao da poveća količinu dobijenog meda, ali je neočekivano pošao po zlu. Nastale su ukrštanjem afričkih pčela sa evropskim medonosnicama. Pokazale su se kao izuzetno agresivne i gotovo nezaustavljive u svojim napadima, u kojim je stradalo oko 400 ljudi. Nakon što su hiljade ovih pčela uspele da pobegnu iz laboratorije u kojoj su stvoreni, naučnici su smatrali da u prirodi neće dugo opstati. Ipak, one ne samo da su se prilagodile, već su se svrstale u red najopasnijih i najagresivnijih bića na planeti. Setite ih se sledeći put kada zahvatite kašikom malo slatkog meda.
Foto: theswerve187.com
Krokodili koji naseljavaju slane vode. Stvorenja za koja nećemo preterati ako kažemo da su iz doba dinosaurusa i da su u stanju da savladaju svakog protivnika, od vodenog bivola, pa do velike bele ajkule. Sedeći suvereno na samom vrhu lanca ishrane, neprikosnoveni su predatori, i spadaju u retke životinje koje je nemoguće pripitomiti ili socijalizovati. Opremljeni paletom veština i sposobnosti, zaslužuju najdublje divljenje i potpuno izbegavanje, jer rasprave sa ovim mašinama za ubijanje jednostavno nema.
Naslovna fotografija: caittycattx – DeviantArt