Postoji teza koja kaže da strah ne postoji. Na osnovu te teze, strah je imaginarno ime za skup reakcija ljudskog tela na različite spoljašnje okolnosti; da je to ime za fikciju u umu, koju nam najčešće oblikuje podsvest. Strah ne može da se dotakne, niti omiriše, a još manje proba. Kad se malo razmisli o ovom konceptu, ne zvuči ni malo nerealno, čak suprotno. I dobar je osećaj reći sebi – strah ne postoji, to je sve u tvojoj glavi, toga ustvari nema! Ali… Tražeći primere ZA i PROTIV ove tvrdnje, naišli smo na jedno biće koje ovu tezu o nepostojanju straha šalje pravo u morski bezdan. Koliko god se trudili da pomenuti koncept primenimo na ovo stvorenje, čini se da strah samo raste. Nećemo ga imenovati, ali smo vam zato spremili 10 zaista zastrašujućih ilustracija, koje nepobitno potvrđuju da strah, makar u ovom slučaju i te kako ima svoj oblik.
Postoje neke podvrste ozloglašene “bik ajkule”, koje su uspele da se prilagode na život u slatkovodnim tokovima. Pa jeste, okean postaje tesan…
O inteligenciji stvorenja koje postoji nekoliko miliona godina, svedoči možda najbolje sledeći podatak: tek rođena ajkula ima već uveliko izražene instikte, koji joj omogućavaju da prepozna opasnost koja dolazi. U tom slučaju, koriste jednu specifičnost kako bi preživeli. Naime oni “zamrzavaju” sve telesne funkcije, uključujući i disanje, te tako ostaju potpuno neprimećeni dok traje potencijalna opasnost.
Ako posmatrate ajkule preko ograde broda, nemojte da mislite da ste u potpunosti bezbedni, jer, iako ovi predatori retko iskaču iz vode, ukoliko im nešto privuče pažnju, iz potpuno vertikalnog zaleta, u stanju su da se izdignu skoro 7 metara iznad morske površine. Dakle, bez bespotrebnog naginjanja.
Čeljusti velike bele ajkule su, pored krokodilskih čeljusti, jedan od najstrašnijih prizora, zabeležile su brojne ankete koje su rađene na temu realnih i iracionalnih ljudskih strahova.
Male ribe su česti pratioci ajkula, jer, kako one nisu zainteresovane za tako mali ulov, jato je uglavnom bezbedno, jer se ni jedna veća riba neće usuditi da priđe dok su u blizini najvećeg morskog predatora. Pa da, bolje i gladan, ali živ.
Ovaj besprizoran predator, uradiće sve, samo da u svojim čeljustima oseti komad mesa…
Grupa naučnika došla je do zaključka, nakon detaljnog proučavanja fosilnih ostataka starih nekoliko miliona godina, da je u nekom prošlom vremenu postojala ajkula po imenu “Megalodon”, čija je veličina daleko premašivala dimenzije današnjih morskih predatora. Prema tvrdnjama naučnika, Megalodon je bio veći čak i od ozloglašenog dinosaurusa “Tiranosaurus Rex”-a.
Ne postoji stvar niti materijal, koju ovi neverovatni zubi nisu u stanju da prepolove, kaže nauka.
Ona je uvek tu negde, tamo negde, a kada dođe, uradi to sa samo jednim jedinim razlogom…
Psihologija poznaje termin “osmeh ajkule”, koji se koristi kada se opisuje neiskren osmeh, a koji podrazumeva grimasu napravljenu isključivo usnama.
Naslovna fotografija: dagospia.com