Istorija je imala priliku da upamti mnoge vođe, vizionare, ratnije, njihove taktike, glorifikovane pobede neopšrostive poraze. Istorija je pamtila i one koji su se ustručavali, povlačili, premišljali i dogovarali. Kao posebna kategorija, kroz istoriju, ali nažalost i sadašnjost provlači se jedna osobina, koju od svih bića jedino čovek gaji i neguje, a to je surovost. I to ne samo prema drugim ljudima, neretko i prema sebi samom. Jednom je jedan vojskovođa, na pitanje, da li misli da je suviše surov u svom ratovanju i odlukama, odgovorio da smatra da je surovost stav lične percepcije. Bez obzira na sve, postoje stvari i događaji koje treba zapamtiti, kako se oni više ne bi ponavljali.
Vekovima su se u Kini, kao deo tradicije, devojčicama u najranijim godinama podvezivala stopala. Ovo gnusno maltretiranje, praćeno doživotnim deformitetom, zabranjeno je tek 1949. godine.
Sve do XIX veka, u katoličkoj crkvi su bili popularni -kastrati-. To su bili dečaci, kojima su se odstranjivali testis, jer se verovalo da samo tako mogu da sačuvaju dobre glasove za crkveni hor.
Tokom XVII veka, u Francuskoj je postojao jedan bizaran i okrutan običaj, za koji su tamošnji žitelji verovali da donosi sreću, a radilo se o spaljivanju živih mačaka. Ako bi se dogodilo da ne ulove mačku, krenuli bi u lov na lisicu.
Tokom XVIII veka vladalo je verovanje da osoba koja se davi, može da se spase, pod uslovom da joj se u rektum uduva duvanski dim. Nakon eksperimenata i priličnog broja nesrećnih utopljenika, zaključilo se da ne može.
Korset, kao neizostavan deo odeće, vekovima je ženama služio da isprave držanje i podupru grudi, ali što je najvažnije, da njihov struk deluje tanak. Na žalost, mnoge žene su u tom konstantnom zatezanju preterivale, pa su se javljali veliki zdravstveni problem, kao što su teško disanje, prekinute trudnoće, muke sa unutrašnjim organima. Međutim, utezanja u korset su nastavljena do današnjih dana, bez obzira na sve.
Tridesetih godina prošlog veka, bilo je rasprostranjeno verovanje da će zlatna ribica najbolje doneti sreću ako se živa proguta, a oni koji su to uspevali da urade bivali su veoma popularni u društvu.
Kraljica Elizabeta I je obožavala da jede slatkiše i kako je održavanje higijene usta tada bilo na vrlo niskom stupnju razvoja, vremenom su joj zubi pocrneli, a neki i poispadali. Vremenom, to je prihvaćeno čak kao modni hit (crni zubi), pa su se mnogi utrkivali da sebi priušte kvarne zube.
Lobotomija je jedan veoma primitivan i surov proces, izmišljen samo i jedino radi maltretiranja ljudi, a podrazumevao je imputiranje metalne igle kroz očnu duplju, kako bi se uklonio deo mozga zadužen za ponašanje i ličnost čoveka. Ono što je još surovije, jeste činjenica da je zvanično zabranjena tek 50-ih godina prošlog veka.
U viktorijansko doba, postojao je jedan običaj da se preminuli član porodice fotografiše za uspomenu. Neretko se dešavalo da se okupi cela porodica oko postelje, kako bi se svi slikali. Sreća, pa je ovo doba davno prošlo.
S početka XX veka, u prodaji su mogli da se nađu brojni preparati, koji su se zvanično koristili kao lekovi, a ustvari su u svom sastavu imali najčudnije sastojke, koji ne samo das u bili neuobičajeni, već su bili i smrtonosni. Na spisku neprimerenih supstanci bili su heroin, opijum, pa čak i radioaktivni radijum, koji ne da nisu mogli da izleče, već su ubijali pacijente.
Naslovna fotografija: Wallpaper Abyss – Alpha Coders