Osim ako je neko alergičan na mlečne proizvode, ne postoji drugi razlog da prosto ne obožavamo ovu ukusnu i slasnu namirnicu. Kačkavalj, ili „kaškaval“, kako ga još nazivaju u nekim zemljama našeg regiona, termin je koji označava manje ili više tvrdi žuti sir, specifičnog i prepoznatljivog ukusa i mirisa. Da kačkavalj nije samo ukusan, već i da krije niz zanimljivosti, to će te otkriti upravo sada, u produžetku.

 

Foto: boljazemlja.com

Foto: boljazemlja.com

Kačkavalj je sir, koji mnogi narodi smatraju svojim, pa tako, pored Srba, prisvajaju ga i Albanci, Bugari, Makedonci, Rumuni, Sicilijanci, Turci, Grci, pa čak i Arapi. Svaki od navedenih naroda imaju neku svoju varijaciju ovog proizvoda, koji liče jedan na drugi. 

 

Foto: bonapeti.rs

Foto: bonapeti.rs

Istini na volju, izum kačkavalja može da se pripiše Italijanima, i odista predstavlja zaštitni znak Apeninskog poluostrva. Otuda i pretpostavka da se izvorni kačkavalj po Balkanu raširio dolaskom rimskih osvajača.

 

Foto: amazon.com

Foto: amazon.com

Sama reč kačkavalj potiče od italijanske reči „caciocavallo“.

 

Foto: mattinata.it

Foto: mattinata.it

Zanimljivo je da bi se ova italijanska reč mogla prevesti i kao „sir na konjskim leđima“, pa se zato smatralo dugo da se ova namirnica spravlja isključivo od kobiljeg mleka, ali ne postoje čvrsti dokazi koji bi potkrepili ovo verovanje. Odgovor zapravo leži u starom tradicionalnom načinu sušenja kačkavalja, kada se mladi sir formiran u obliku suze, u paru kupuje, povezan kanapom, te ostavlja da sazri na horizontalnim daskama, koje je lokalno stanovništvo tada nazivalo „konji“.

 

Foto: youtube.com

Foto: youtube.com

Poznati Limburški sir nastao je u belgijskom gradu Limburgu, a poznat je po karakterističnom ukusu i mirisu koje stvaraju bakterije pod nazivom „Brevibacterium linens“, iste one, koja je uzročnik smrdljivih nogu. Zanimljivo je takođe istaći da su monasi u Limburgu zaslužni za spravljanje ovog sira, jer su iznova i iznova mešali mleko i surutku, tako što su po smesi gazili bosim stopalima… Prijatno…

 

Foto: youtube.com

Foto: youtube.com

Kako napraviti domaći kačkavalj? 6 litara mleka, kuva se sa 2 kašike soli, te nakon 10 minuta od trenutka kada provri, treba smesu skloniti sa ringle. U vrelo mleko dodaju se 3 kašike esencije, a zatim se kuva još 5 minuta, uz konstantno mešanje drvenom varijačom. Zatim uzeti čistu šerpu, i umesto poklopca otvor presvući čistom gazom, kroz koju se sipa vrelo mleko u šerpu, zatim se preklopi gazom i odozgo se stavi neki težak predmet da smesu pritisne. Kada se potpuno ohladi, čvrstu smesu staviti na tanjir i držati ga u frižideru, svakodnevno okrećući na drugu stranu, dok se potpuno ne osuši.

 

Foto: kuvarancije.com

Foto: kuvarancije.com

Ukoliko pak želite aromatični domaći kačkavalj, pre nego što ga smestite u gazu da se cedi, umešajte 1 kašiku sitno iseckanog peršunovog lista, origana i nekoliko češnjeva zdrobljenog belog luka.

 

Foto: pirotskevesti.rs

Foto: pirotskevesti.rs

Naš najpoznatiji kačkavalj svakako je Pirotski. U samom Pirotu postoji škola otvorena davne 1946. godine, po uzoru na švajcarski princip prehrambenih škola. Više od 15 tona kačkavalja mesečno se proizvede u ovoj školi. Ono čime se posebno ponose jeste činjenica da svoj kačkavalj prave od mleka sa Stare planine.

 

Foto: juznevesti.com

Foto: juznevesti.com

Ako vas zanima kako da prepoznate kvalitetan kačkavalj, važno je da znate da je u kilogram pravog sira potrebno utrošiti minimum 5 litara mleka.

 

Foto: informer.rs

Foto: informer.rs

Svi znamo da se pravi kačkavalj na toploti topi i počinje da kaplje. Ako spadate u grupu ljudi koja voli da kupuje kačkavalj u listićima – nemojte, jer je jedna žena iz Amerike posumnjala u njihov kvalitet, te je testirala jedan listić, tako što ga je stavila iznad plamena upaljača, pa umesto da počne da se topi, postao je krut i potamneo je, baš kao što potamni i plastika na toploti!

Naslovna fotografija: Josh Gitalis