Postoje ljudi koji su rođeni sa jednom istovremeno i lepom i teškom misijom, a to je da usrećuju i uveseljavaju druge ljude. To su ona draga lica za koja instinktivno vezujemo samo radost. Ti i takvi, imaju zlatno i veliko srce, u koje može stati ceo svet i da preostane još malo prostora u njemu… On je kao dečak sanjao da postane hrabri pilot. Zatim je želeo da bude lekar koji će spasavati živote. Ipak, sam život je za njega imao drugi plan. Jedan je od onih malobrojnih koji su u najteže vreme umeli da podare najlepši osmeh. Generacije balkanskih mališana odrastalo je uz njegovu očinsku pojavu, brižnu toplinu i prodorno plave oči iz kojih je isijavala dobroćudnost i posvećenost. Poslednja stvar koju je uradio u svom životu neočekivano i pre prerano okončalom, bila je upravo to – nesebično je poklanjao deci sreću i osmehe, poput Deda Mraza koji ne štedi na prekrasnim poklonima. Mando, možda jesi otišao, ali te niko nije zaboravio.
Foto: youtube.com
Kurjak, “Ivkova slava”.
Foto: novosti.rs
Kapetan Kuka, pozorišna predstava “Petar Pan”.
Foto: zbrka.com
Milašin, “Selo gori a baba se češlja”.
Foto: youtube.com
Policajac na motoru, “Mali svet”.
Foto: youtube.com
Pop Pera Macuzić, “Ringeraja”.
Foto: dmotioninfo.com
Radovan, “Mrtav ladan”.
Foto: youtube.com
Kapetan Uzelac Taraš, serija “Ravna Gora”.
Foto: youtube.com
Terza “Tri palme za dve bitange i ribicu”.
Foto: sr.wikipedia.org
Verenik Batić, “Laža i paralaža”.
Foto: opanak.net
Viljuška “Lepa sela lepo gore”.
Naslovna fotografija: YouTube