Reptili, čini se, dizajnirani da vrebaju i ubiju, nisu svoju strukturu menjali milionima godina. Smatraju se direktnim potomcima dinosaurusa. U prirodi, odrasli krokodil nema prirodnog neprijatelja, što ga svrstava u sam vrh lanca ishrane. Ženka krokodila polaže u proseku od 20 do 80 jaja. Svi krokodili, bez razlike su mesožderi. Postoje slatkovodni i oni koji žive u slanoj vodi. Izuzetno su prilagodljivi nastupajućim uslovima. Aktivni su i vrlo okretni i brzi u vodi koja je iznad 18 stepena. Evo još nekih neverovatnih informacijama o ovim opasnim predatorima.
Ukoliko je temperatura gnezda u kome su jaja krokodila, do 30 stepena celzijusovih, izlećiće se sve ženke, a ukoliko temperatura pređe 30-i podeok i varira od 30 do 34 stepena, izlećiće se mužjaci.
Nilski krokodil je najveći reptil na svetu. Ogromne čeljusti iz kojih nema spasa, opremljene su sa 60 do 70 oštrih i jakih zuba, te ako, priliko napada izgube neki zub, ubrzo izraste novi.
Oči, nos i uši su smešteni na samom vrhu glave, te tako krokodil može gotovo ceo da zaroni i na taj način se zakamuflira, a da opet besprekorno vidi, čuje i nanjuši. Pri zaranjanju, preko očiju im se pojave zaštitne membrane, koje štite oko od infekcije u vodi.
Beli, takozvani „albino“ aligatori, imaju redak genetski poremećaj, po nazivu leucizam i utiče na smanjeni nivo pigmentacije kože. 1986. godine, iz močvarnih predela američke države Luizijana (Louisiana), spašeno je 17 belih krokodila i preneto u zoološki vrt, gde se čuvaju u posebnim uslovima. Preostalo ih je svega 12 do 15 na celom svetu.
Krokodili koji žive u slanoj vodi, popularno nazivani u Americi „salties“, su impozantni u svakom smislu. Porastu i do 5 metara u dužinu, a teže u proseku 450 kilograma. Međutim, postoje primerci koji sežu i do 7 metara u dužinu a procenjuje se da su teški čak jednu tonu.
Njihov životni vek može da traje i do 80 godina, i uglavnom umiru od starosti, jer ne postoji grabljivica od koje prezaju.
Zahvaljujući svom snažnom repu, mogu da plivaju brzinom i do 40 kilometara na čas, a pod vodom mogu da provedu u kontinuitetu i do 3 sata. Kada spaze plen koji je iznad vode, kao što su recimo manje životinje poput majmuna na granama, u stanju su da silovito iskoče iz vode u vertikalnom položaju i dohvate hranu koja je na nekoliko metara iznad njih.
Procena herpetologa je da su se prvi krokodili, u obliku u kojem ih poznajemo danas, pojavili u doba dinosaurusa, pre oko 240 miliona godina. Razlika je u tome što su tada bili manjih dimenzija, do jednog metra u dužini i kretali su se na dve noge, pa je pretpostavka da su im zadnji udovi zbog toga duži i jači od prednjih.
Ovi oportunistički predatori, imaju jednu smrtonosnu taktiku prilikom lova, koja se zove „smrtonosni okret“ (death roll). Prilikom ovog poduhvata, moćnim čeljustima zgrabe plen i uvlačeći ga u dublju vodu sa obale, okreću se sa njim u krug, daveći ga na taj način. Čitav ovaj pokret je vrlo silovit, no ne traje dugo, jer se krokodil brzo umori pa zbog mlečne kiseline, mora da pusti plen, koji, vrlo retko, uspe da pobegne.
„Plakati krokodilske suze“, zapravo znači pokazivati lažnu tugu, a izraz je nastao, kroz verovanje da krokodili plaču kada jedu ljude. Istina kaže, ustvari, da krokodilske oči umeju da suze dok se hrani, jer se same oči naduju i trpe pritisak dok on jede.
Naslovna fotografija: MindfulDreamer