O njihovim sposobnostima i karakteristikama potpuno je izližno govoriti, već je samo dovoljno reći da spadaju u red vanserijski inteligentnih stvorenja, o kojih ljudi i te kako imaju šta novo da nauče. Naučnici su ih do danas klasifikovali u 289 različitih a poznatih vrsta od kojih neki mogu biti veličine nokta na palcu, a ima i gorostasa čiji raspon pipaka premašuje raspon od 3 metra. Po čemu su još fascinantna ova bića, saznajte u produžetku.
Naučnici su posmatrali hobotnice koje žive u zatočeništvu i ustanovili da na njih ne utiče dobro sterilno i jednolično okruženje, jer tada upadaju u neku vrstu stresa, zbog koga počinju da jedu sopstvene pipke. Primetili su i da su hobotnice koje žive u akvarijumima koji su prostrani i opremljeni stenama, travom, školjkama i ostalim rekvizitima daleko prirodnije i opuštenije.
Sve hobotnice u sebi sadrže otrovna jedinjenja, s tim što ga većina vrsta ne koristi. Ipak, ima i onih kao što je mala hobotnica sa plavim krugovima, čiji je otrov jedan od najsmrtonosnijih na svetu.
Pored šimpanzi, vrana i delfina, smatraju se pravim genijima, koji umeju da neku stvar prilagode svojim potrebama, pa je tako zabeleženo da umeju da staru ljusku od kokosa koriste kao mobilnu kućicu, koju sele sa sobom kada pođu, verovali, ili ne?!
Protivno ubeđenjima, njihov životni vek uopšte nije dugačak, čak šta više, zapanjujuće je kratak, ako uzmemo u obzir da postoje vrste koje žive svega 6 meseci.
S druge strane, u Atlantskom okeanu, živi najmanja hobotnica na svetu, koja teži svega 28 grama a pipke proteže na svega 8 santimetara.
Nedavno je otkriven pravi gorostas među hobotnicama. To je neverovatna džinovska pacifička hobotnica, koja može da teži oko 270 kilograma i da ima raspon pipaka čak 9 metara. Procenjuje se da je snažna dovoljno da svojim stiskom slomi kičmu ajkule.
Nisu kraljevskog porekla, ali u sebi imaju plavu krv. Ne, to nije fenomen, već se radi na tome da se krv hobotnice ne zasniva na gvožđu, kao naša, već na bazi bakra, koji dominira u sastavu, jer bakar pomaže njihovom telu da bolje reaguje na hladne predele u kojima one borave.
Krabe, škampi i puževi su im na svakodnevnom meniju, ali školjke smatraju pravom poslasticom.
Koliko su lukave i pametne, pokazuje i podatak da umeju često sebi da otkinu jedan pipak i da ga ostave za sobom, kako bi zametnule trag predatorima. Za hobotnice, ovo je uobičajena pojava, s obzirom da njihovo telo ima sposobnost da regeneriše otkinuti pipak, te da izraste nov.
Promenom boje i oblika, umeju da imitiraju izgled raznih predmeta, riba i drugih morskih bića i u potpunosti mogu da se stope sa morskim dnom, kakvo god ono bilo, na takav način da postanu potpuno nevidljive.
Naslovna fotografija: inhabitat.com