Kada je osvanuo lep dan kasnog leta, 29. avgusta 79. godine, ništa nije ukazivalo na zatiruću katastrofu koja će strefiti ovaj lepi gradić. Živeći u ubeđenju da je Vezuv (Monte Vesuvio, Mons Vesuvius) neaktivan vulkan, 10.000 meštana, koliko se procenjuje da ih je momentalno izgubilo život u naletu lave i piroklastičnog toka, nije smatralo da treba da potraži zaklon od dima koji je izlazio iz grotla, a na sve učestalije potrese, čini se, niko nije reagovao…
Foto: Pinterest
Mesec i po dana pre razorne erupcije, dakle, početkom jula 79. godine, čini se, preko noći, usahli su svi bunari u gradu i okruženju, ali meštani i dalje tome nisu davali povoda. Neki su čak smatrali da to uopšte i nije vulkan, jer do tog trenutka, Vezuv je mirovao skoro 1800 godina.
Foto: uwgb.edu
Pre uništenja, Pompeja je bila poznata i kao mesto raskošnih kuća rimskih bogataša, koji su vikende provodili odmarajući i uživajući.
Foto: Pinterest
Danas, preko 3 miliona ljudi živi u opasnom dometu vulkana, što znači da je ubedljivo najveći broj ljudi koji naseljavaju potencijalno opasan prostor u okolini nekog nepredvidivog vulkana.
Foto: lovethesepics
Tadašnji izvori tvrde da je grad u rekordnom roku zatrpan, a Sunce zaklonjeno i to u sred podneva. Zanimljiv podatak kaže da se ova nesreća dogodila upravo na dan, koji je u rimskom kalendaru bio posvećen samom bogu vatre Vulkanu. Uz pomoć modernih aparata, naučnici su uspeli da utvrde da je piroklastični oblak, koji je i odgovoran za smrt ljudi iznosio neverovatnih 850 stepeni Celzijusovih.
Foto: booksite.elsevier.com
Silovita erupcija Vezuva trajala je tri dana, a vulkan je iz svoje utrobe izbacio toliko pepela i kamenih fragmenata da je čitav grad prekriven u visini od čak 6 metara. Osim Pompeje, sa lica zemlje zbrisani su i susedni Herkulanium (Ercolano), današnja opština Erkolano i Stabia (Stabiae).
Foto: Thefamouspeople.com
Postoji jedan jedini zapis o ovoj vanvremenskoj nesreći i napravio ga je rimski senator Plinije Mlađi, zahvaljujući kome je svetu ostao uvid u ovaj neverovatan događaj. Plinije je u pismu Gaju Korneliju Tacitu, govorniku i istoričaru, podrobno opisao detalje, koji kažu da je „suknuo visoki plamen, a posle i crni veliki oblak koji je imao oblik šišarke i pokrio je Sunce i dan promenio u noć. Na Pompeju je padalo veliko kamenje koje je rušilo zgrade. Stanovnike je na mestu ugušio otrovni gas koji je dolazio sa erupcijom“.
Foto: ancientrome.ru
Najstrašnije je to, što su ljudi izgubili živote radeći svakodnevne poslove. Arheolozi su uspeli da dopru do 89 tela, među kojima je dete u zgrčenom položaju, muškarac i žena za koje se veruje po položaju tela, da su u trenutku smrti bili zagrljeni, kao i stariji muškarac, čiji ostaci govore da je pronađen sa ispruženim rukama, kao da je pokušao da se zaštiti od sigurne smrti.
Foto: Svelaria
Dubok sloj pepela, prekrio je Pompeju i susedna dva grada u podnožju samog vulkana i tako učinio da budu zaboravljeni više od 1500 godina. Herkulanium je otkriven 1738. godine, a Pompeja deceniju kasnije. Od tada, ovaj region predstavlja najveće i najpoznatije arheološko nalazište na svetu.
Foto: bylandandsea.me
Da nije sve baš tako strašno, otkrili su arheolozi tokom iskopavanja, kada su shvatili da su čitavi gradovi, predmeti, ulice i kuće savršeno bili sačuvani pod pepelom od zuba vremena.
Foto: owlcation.com
Postoji zanimljiv podatak, koji kaže da je stopu smrtnosti potpomogao i vetar, koji je sasvim neobično duvao u pravcu severozapada, nanoseći pepeo i prašinu upravo na grad. Da je kojim slučajem vetar duvao u nekom drugom smeru, kako smatraju stručnjaci, ova erupcija bi bila manje pogubna po stanovništvo koje nije imalo vremena da se skloni, niti spasi.
Naslovna fotografija: Day of Archaeology