Slavni, tada još Sovjetski kosmonaut i prvi čovek koji je napustio Zemljinu orbitu, Jurij Gagarin, prilikom ulaska u kosmonautsku kapsulu, ispoštovao je jedan stari ruski obićaj, a to je da se gost izuje kada ulazi u domaćinovu kuću. Sudbina je htela da za svog života dotakne nebo i da se bezbedno vrati kući, a da pogine na rutinskom letu 27. marta 1968. godine.
Iako je pravilo Međunarodne aeronautičke federacije, da pilot mora da se prizemlji sa letelicom, Gagarin je iskočio na visini od 7 kilometara iz letelice. To svakako nije smetalo da još u toku leta dobije čin majora.
Nakon njegove neočekivane smrti koja je usledila 7 godina nakon odlaska u svemir, rodno mesto ovog velikana, ne samo ruskog već svetskog, po imenu Gžack, gotovo odmah je preimenovano u Gagarin.
Od 20 kosmonauta koji su učestvovali u programu obuke, samo Jurij i German Titov su prošli testove do kraja, a pretpostavka je da je komisija odabrala Gagarina ta, što je karakterom bio vedriji od Titova, kao i činjenica da je imao skromno poreklo.
Nakon uspešnog leta i sticanja svetske slave, Gagarin putuje za Moskvu da prilikom zvanične posete upozna tadašnjeg premijera Nikitu Hruščova. Okupljeni državnici, novinari i svi prisutni bili su iznenaeni pojavom jednog sasvim običnog čoveka, kome su čak obe pertle na cipelama bile odvezane.
Letelica kojom je Jurij „osvojio“ kosmos, bila je ustvari modifikovani i prilagođeni projektil, koji se zvao „Semjorka (R-7)“, ali je za potrebe ovog dalekog puta preimenovana u „Vostok“ (što na ruskom jeziku znači istok).
Savremenici su ga opisivali kao rođenog vođu i osobu koja poseduje odlučnost, a istovremeno je bio vrlo ljubazan, otvoren, dobro je pamtio i bio je upadljivo inteligentan.
Bio je pretposlednje od četvoro dece, koliko su njegovi roditelji ukupno imali. Imao je sreće da ne bude jedno od dvoje dece koje je tokom rata deportovano u nacistički koncentracioni logor u svrhu prinudnog rada.
Po protokolu, zvanično je bilo predvieno da uoči poletanja, Jurij izgovori: „Posado poletanje!“ Umesto toga, on je, verovatno uzbuđen, neformalno izgovorio: „Poehali!“, što u prevodu sa ruskog jezika znači idemo.
Urna sa njegovim ostacima, kao i sa ostacima Vladimira Serjožina, koji je zajedno sa njim poginuo, uzidana je u zid Kremlja na moskovskom Crvenom trgu.
Za sobom je ostavio dve ćerke, Jelenu, koja je istoričar umetnosti i obavlja funkciju direktora muzeja moskovskog Kremlja i Galinu, koja je uspešan ekonomista i profesor na ekonomskom univerzitetu „Plehanov“ u Moskvi.
Naslovna fotografija: Wikiquote