Narod ima običaj da kaže… Kada neko plače, ne čini to jer je slab, već zato što je predugo bio jak. Sa ovom tezom se možemo složiti. Ili ne. Poznato je da mnoga bića na našoj planeti prolivaju suze iz svojih očiju ili pora, ali istina je da jedino Homo sapiens može da “odluči” kada će zaplakati, a kada ne. Das am process plakanja nije uvek toliko bolan i da je čak i koristan, svedoče sledeće interesantne informacije do kojih smo došli.
Foto: onefaithonechurch.com
Suze koje prolivamo tokom plakanja, u svom sastavu sadrže vodu, proteine, hormone ali i soli, zbog kojih i jesu slane.
Foto: english.manoramaonline.com
Jedna od studija, jasno je dokazala da plakanje pomaže telo da se vrati u balans, odnosno stanje homeostaze, koje je bilo na stazi pre šoka u koji je organizam zapao, bilo da je izazvan pozitivnim ili negativnim okolnostima. Neposredno nakon emotivnog šoka, koji može biti izazvan nečim prijatnim ili neprijatnim, suze pomažu da se organizam ponovo privikne na normalno stanje.
Foto: mnn.com
Koliko puta ste zaplakali dok ste sekli luk ili bili u neposrednoj blizini dok je neko sekao “crni” luk, pa pustili suzu? Evo zašto do toga dolazi. Luk u sebi sadrži hemijski sastav po imenu “Sin – Propantijal –S- oksid”. Ova hemikalija iritira i draži suzne žlezde.
Foto: nexdatacenter.com
Ako se ikako može napraviti klasifikacija suza i plakanja, postoje tri osnovne grupe. Osnovne suze su one koje služe da vlaže oči, refleksne štite oko od iritirajućih predmeta, pojava i supstanci, kao što su vetar, dim, ili neka tečnost koja nam prsne u oko, a emocionalne suze su one izazvane jakim emocijama koje preovladaju nad normalnim stanjem tela i uma.
Foto: Futurism.com
Jedan jedini pogled pod mikroskopom dovoljan je da pokaže da su suze -radosnice- potpuno drugačije od onih koje isplačemo u tuzi, a da ni jedne ni druge ne liče na suze koje nam idu nakon sečenja luka. Jedna studija je utvrdila da suze koje prouzrokuje plakanje od tuge, sadrže više protein, ali zašto je to tako, nauka i dalje nema odgovor.
Foto: LinkedIn
Iako je dečiji plač, odnosno plač novorođenčeta univerzalna poruka u celom svetu da dete ima neku elementarnu potrebu, kada je reč o plaču odraslih, svaka kultura, pa čak i pojedini narodi plač doživljavaju i “koriste” na neki drugi način.
Stručnjaci, verovatno sociolozi, su uspeli da izračunaju da se godišnje prosečna žena zaplače 50-ak puta, a u istom periodu, prosečan muškarac svega 10-ak puta. Ista analiza, pokazala je da novorođene bebe provedu u proseku između 1 i 3 sata dnevno.
Foto: Storypick
Neurološko stanje, koje je Američka zdravstvena asocijacija nažvala –Pathological Laughing and Crying- (patološko smejanje i plakanje ), je stanje u kome dolazi do nevoljnog smeha ili plača koje oboleli nije u stanju da kontroliše. Ovakve pojave najčešće budu prouzrokovane Alchajmerovom bolešću, Multipleks-sklerozom ili šlogom.
Foto: newhealthadvisor.com
Mora da ste se bar jednom zapitali zašto je nos “pun” u toku plača? Odgovor je prilično jednostavan. Svako oko pojedinačno može da zadrži svega 7 mikrolitra tečnosti, što je mnogo manje od količine proizvedenih suza, pogotovo tokom intenzivnog plakanja. Sav taj “višak” suza, sliva se u nazalne (nosne) kanale, što čini da nam se nos “napuni”.
Foto: triviology.blogspot.rs
Čuvene “krokodilske” suze su uvrštene u listu kao četvrti tip plakanja (suza). Povezuju se sa lažnim suzama, koje su u stanju da proizvedu ljudi sa velikim glumačkim talentom. Sam termin potiče iz doba Stare Grčke, gde se odnosio na anegdotu o krokodilu koji se pretvarao da plače kako bi privukao plen sebi. Istina je da krokodili proizvode suze, ali objašnjenje nije ni malo mitološko, jer njihova treća zaštitna opna na oku proizvodi tečnost, koja ima svojstva lubrikanta.
Naslovna fotografija: Pinterest