On je mali čupavi torbar, čiji je daleki rođak isto tako mala, čupava i slatka koala. Deluju usporeno, ali kada reše da požure, čine to brzinom od 40 km/h. Vode poreklo iz tople Australije i mogu da porastu do jednog metra. Iako žive grupno, međusobno nisu preterano druželjubivi, čak su i „svađalački“ nastrojeni ako im nešto zasmeta. Pretežno su noćne životinje i tada u miru tragaju za večerom, koja je najčešće sačinjena od gljiva, korenja, trave i kore drveća. Ono najzanimljivije vezano za ove mekane lepotančiće, možete saznati u produžetku.
Foto: examiner.com.au
Zbog svoje veličine i načina života, čest su plen predatorima poput tasmanijskog đavola i dingoa.
Foto: nationalparks.nsw.gov.au
Pretežno naseljavaju kontinentalni deo Australije, a svrstavaju se u tri uobičajene grupe: obični, severni dlakavonosi i južni dlakavonosi vombat.
Foto: animalbliss.com
Dok ih većina australijskih farmera smatra štetočinama jer se rado goste njihovim usevima, takođe su bili istrebljivani zbog krzna koje se smatralo skupocenim.
Foto: efeverde.com
Iako je to nezvanično od 2005. godine postoji tradicija, da se svakog 22. oktobra u Australiji obeležava dan vombata.
Foto: digimorph.org
Jedan od aduta ove male i na prvi pogled nežne životinje, jeste svakako jaka zadnjica, koju često, pri napadu grabljivica vombati koriste tako što ulete u obližnju rupu i sopstvenom zadnjicom blokiraju ulaz u istu. Zatim, koristi svoje jake zadnje udove, kojima se kao iz katapulta lansira bukvalno u njušku grabljivice, što ova ne očekuje, pa polomljena njuška nije retka pojava.
Foto: viralnova.com
Svakako, vombati su najpoznatiji po kockastom izmetu koji ostavljaju iza sebe. Nije po sredi nikakva tajna, prosto vombati imaju najsuvlji izmet od svih životinja, što je rezultat dugačkog procesa varenja koji traje između 14 i 18 dana..
Foto: naurunappula.com
Nije varka, oni zaista jesu miroljubiva stvorenja koja većinu svog vremena spavaju ili gledaju svoja posla, ali ukoliko osete da im je život ugrožen pretvaraju se u male ratnike, koji se brane svim raspoloživim sredstvima.
Foto: phys.org
Spadaju u red vrsta koje još od pra davnih dana naseljavaju Zemlju. Njihovi pretci su, kako kaže nauka, bili znatno veći, dostizali su veličinu današnjeg nosoroga i naseljavali su takođe prostor današnje Australije. Smatra se da je ovaj „mega“ vombat polako isčezao otprilike u isto vreme kada su ljudi počeeli da naseljavaju ove krajeve
Foto: library.sandiegozoo.org
Izvrsni su kopači, pa u svrhe svojih potreba, jedan vombat je u mogućnosti da iskopa skoro 200 metara podzemnih tunela. Snažni udovi i jake kandže pomažu im da za jednu noć iskopaju čitav metar tunela i izbace zemlju i prljavštinu napolje.
Foto: stevepinker.com
Poput ostalih sisara, ženke vombata na svet donose majušne jedinke koje se ušuškaju u majčinom krznu gde provode određeni period dok sisaju i odrastaju. Vremenom, kako se formiraju u samostalnu jedinku, majka ih prebacuje u specijalni prostor na leđima koji podseća na torbu koju kenguri imaju na stomaku. Do ove modifikacije je došlo verovatno da bi majka mogla nesmetano da kopa zaklon, a da istovremeno čuva svoje mlade.
Naslovna fotografija: Animals Library – blogger