Kada govorimo o životinjskom carstvu, u celini uzev, možemo ga smatrati pravim čudom i to po više osnova. Bilo da govorimo o nebrojeno različitim vrstama, ili o lancu ishrane, odnosima među životinjama, ili njihovim navikama i inteligenciji, fascinirajuće je u svakom segmentu. Neizostavno, možemo govoriti i o bojama koje nose, a koje služe da upozore, sakriju ili privuku, pa smo, s toga, napravili listu od deset najšarenijih, koji pored svoje vesele spoljašnjosti kriju velike tajne u sebi.
Foto: Pinterest
Liophidium Pattoni. Ovo je relativno novootkrivena vrsta. Za nju su naučnici saznali 2010. godine, a locirana je na egzotičnom Madagaskaru. Može da poraste do 40 santimetara, a hrani se malim glodarima i gušterima. Zbog ružičastih šara koje ima na sebi, spada u najatraktivnije zmije na svetu.
Foto: flickriver.com
Smaragdna osa. Fantastična po mnogo čemu, a između ostalog i po boji, koja varira od smaragdno zelene do svetlih tonova plave. Živi samostalno, a ne u roju, a posebna je i po načinu razmnožavanja, jer svoja jaja polaže u buba švabu, ubodom i prilikom toga prenosi larve, koristeći bubu kao domaćina. Uglavnom se može naći na Havajima.
Foto: Flickr
Paun pauk (Maratus Volans). Ubedljivo najmanje a najšarenije biće, koje poraste svega 5 milimetara, a prepoznatljivi „paunov rep“ poseduju samo mužjaci. Dugine boje, naime, imaju svoju funkciju, koja se sastoji u zavođenju i privlačenju ženki radi parenja. Kada se mužjak zainteresuje za ženku, on raširi svoj šareni rep, podigne zadnji par nogu u vazduh i otpočinje svoj zavodljiv ples. Ovaj šareni lepotan nastanjuje prostor Australije.
Foto: YouTube
Lisnati morski zmaj. Ova živopisna riba naseljava jug i istok priobalja tople Australije. Kada uđe u podvodnu šumu divovskih algi, nemoguće ga je razlikovati od okolnog rastinja. Upravo tome mu i služe lisnati nastavci, kako bi se zaštitio od predatora koji vrebaju sa svih strana. Mesojed je i voli da se hrani sitnim račićima. Javlja se u živopisnim zelenim nijansama, koje samo priroda može da proizvede.
Foto: animalzoo.ro
Dvobojni jastog. Potpuno fenomenalno stvorenje, čija jedinstvenost seže dalje od zanimljive kombinacije boja. Naime, dvobojni jastog se javlja kao jedan primerak u 50 miliona, a ovaj dualitet boja krije još jednu tajnu. Radi se o fenomenu pod nazivom -ginandromorfija-, što znači da je jedna polovina jastoga muški pol, a druga polovina ženski pol, te otuda i potiče uzrok dvobojnosti ove životinje.
Foto: geyserofawesome.com
Ružičasti cvrčak. Ovo nije fotomontaža, pink cvrčak zaista postoji. Iako je jednobojan, odlučili smo da ga uvrstimo na ovu listu zbog toga što se ovakav raritet javlja kao jedan u milion, usled genetske mutacije koja zeleni pigment menja u ružičasti.
Foto: animalia.life
Kameleon. Jedan od najboljih predstavnika višebojnih životinja je svakako kameleon. Jasno je da njegove boje variraju u zavisnosti od toga da li se krije, da li napada, ili se brani. Višegodišnja istraživanja i analiza kameleona dovela je naučnike do zaključka da mužjaci, koji i menjaju boju, to čine uz pomoć fotoničnih kristala, koji su locirani tačno ispod pigmentskih ćelija. Ono što je takođe interesantno vezano za ove guštere jeste i podatak da su ove ćelije raspoređene u dva sloja.
Foto: einerd.com.br
Crvenooka arborealna žaba. Ovo maleno biće koje je u stanju da poraste do svega 6 santimetara, obara s nogu svojim krupnim očima i šarenim telom, čije boje variraju od temperature i raspoloženja. Smatra se noćnom vrstom. Inače, ova malena živuljka je tražena na tržištu kao kućni ljubimac upravo zbog svog atraktivnog izgleda i boja.
Foto: Pinterest
Mandarinska patka. Najšarenija patka na svetu, po veličini spada u srednje patke, jer može da poraste i do 45 santimetara. Smatra se u neku ruku ugroženom vrstom, jer ju je na tlu Rusije i Kine ostalo oko 1.000 jedinki, a u Japanu oko 5.000. Kineska umetnost ovu živopisnu pticu predstavlja kao simbol bračne ljubavi i vernosti.
Foto: Reddit
„Mantis“ škamp. Stanovnici su tropskih i suptropskih voda Pacifika. Pored živopisnog šarenila, odlikuju se i jednim od najsloženijim sistemom vida u životinjskom carstvu, koji se temelji na 12 različitih tipova fotoreceptora. Takav vid im omogućava da vide polaroidno, kao i fluorescentno svetlo.
Naslovna fotografija: Only HD pic