Kako nastaju, to već znamo, naučili smo još u osnovnoj školi. Najoblačnija tačka na Zemlji, je ostrvo princa Edvarda, u Južnoj Africi, gde godišnje kroz oblake samo 800 sati uspevaju da se probiju sunčevi zraci. Kako bi smo izmerili nivo oblačnosti, nije nam potreban nikakav instrument, već se merenje vrši, popularno rečeno „od oka“, pa tako, možemo utvrditi da je vedro, umereno oblačno, ili pak, potpuno oblačno. Neka ranija istraživanja, pokazala su da prolazak aviona kroz takozvane „superohlađene“ oblake, može da prouzrokuje snežne padavine. Evo šta još ove, nekad paperijaste, a nekad preteće sive formacije na nebu još kriju.
Foto: Nini’s World
Oblaci pod raznim uglovima reflektuju sunčeve zrake, pa se zbog toga pojavljuju u nijansama od zaslepljujuće bele, do tamno sive.
Foto: Photoblog
Cirusi (Cirrus) su vrsta oblaka, koja nastaje u oblastima jakih visinskih vetrova. Deluju tanko i razdvojeno, gotovo providno, pa podsećaju na bele trake. Nalaze se na visini od 3 do 18 kilometara, zavisi u kom klimatskom pojasu se nalaze.
Foto: pedigreeorokbefogadas.hu
Kumulusi (Cumulus), su oblaci koji se čine kao da su na gomili. Oni nastaju u nestabilnoj atmosferi, pa njihov razvoj i kretanje zavisi od pritiska, vlažnosti vazduha, promeni temperature… Podsećaju po malo i na gigantske grudve snega ili glavice karfiola, a javljaju se na visini od 5 do 7 kilometara.
Foto: pouke.org
Stratusi (Stratus) su slojevitog izgleda i nastaju prinudnim mešanjem toplog i hladnog vazduha. Debljina ovih oblaka može biti od 1.000 do 5.000 metara. Nalaze se na visini od 2 kilometra pa na više.
Foto: Shutterstock
Kumulonimbusi su vrsta oblaka koja je odgovorna za kašnjenje letelica. Piloti nikada ne idu kroz njih, iz razloga što su vetrovi koji prate ove oblake izuzetno jaki, a što je još gore potpuno su nepredvidivi.
Foto: pinterest
U Sjedinjenim Američkim Državama se, radnim danima, proizvode i oluje. Jeste, dobro ste pročitali, a to su dokazali američki i izraelski naučnici, da se, u toku radne nedelje, usled većeg zagađenja vazduha, mogu češće stvoriti oluje i za to je najveća verovatnoća sredina radne nedelje.
Foto: HailAppointments
U junu 2010. godine, na teritoriji američke države Južna Dakota (South Dakota), gradonosna oluja je donela nezapamćeni grad, koji je bio veličine fudbalske lopte i težio skoro 1 kilogram.
Foto: Pinterest
Kumulonimbusi (Cumulonimbus) su olujni oblaci koji se prostiru vertikalno. Iz ovih gorostasa se izlučuju pljuskovite padavine, dakle, kiša, sneg, ili grad, koji su uglavnom praćeni olujnim vetrom i električnim pražnjenjem. Uglavnom su na visini od 2 do 3 kilometra, međutim, ima ih i na većim visinama do 15 kilometara.
Foto: WallDevil
Kapljica od koje je napravljen oblak debljine je svega 0,02 milimetara u prečniku. Međutim zbijenost i povezanost ovih majušnih kapljica, koje su 5 puta tanje od papira, čine gigante koji su debeli i po 22 kilometra, odnosno 14 milja, kako tvrde američki naučnici.
Foto: megapraiseministries.com
Oblaci se, verovatno zbog sušne klime, smatraju srećom u Iranu. Prema tome, ako želite nekome sa ovih prostora dobru sreću i sve najlepše, poželećete da „njegovo nebo bude uvek ispunjeno oblacima“.
Naslovna fotografija: i backgrounds