Verovatno ne postoji čovek koji ne posmatra ova blještava svetla sa uživanjem i divljenjem, međutim malo ko se zanima za fizičke procese koji dovode do spektakla na nebu koji nas zasenjuje. Prva zabeležena upotreba vatrometa u obliku koji se koristi danas, zabeležena je na prostoru drevne Kine i to u XII veku, pa se opravdano smatra da je vatromet preteča eksplozivnih raketa. U zapadnom svetu, ovaj atraktivni svetlosni performans, koristi se od XVIII veka.
Foto: shutterstock.com
Raznovrsne boje koje proizvodi vatromet, uzrok su mešavine određenih hemijskih elemenata. Pa tako, plava boja dobija se korišćenjem bakra, mešavina soli i dodatnih sastojaka određuje crvenu boju, barijum proizvodi zelenu boju, a natrijum žute tonove. Plavu boju je najteže dobiti, jer treba dobiti određenu temperaturu na kojoj se radi.
Foto: End Time Bible Prophecy – WordPress.com
U fabrikama u kojima se prave štapovi iz kojih se dobija vatromet, pretežno u Kini, koja je najveći proizvođač i distributer ovih pirotehničkih sredstava, zabranjeno je nositi sintetičku odeću, zbog elektriciteta. Prema tome, u obzir dolazi samo odeća od čistog pamuka.
Foto: dads-blog.dadsguidetowdw.com
Kompanija „Volt Dizni“ (Walt Disney Company), je najveći potrošač vatrometa na tlu Sjedinjenih Američkih Država. Procena je da na ovu vrstu zabave troše više od milion dolara, na godišnjem nivou.
Foto: zimbio.com
Rekord u Ginisovoj knjizi (Guinness World Record), kao najveći prikazan vatromet drži onaj iz Dubaija (Dubai), koji je upriličen na otvaranju grandioznog hotela „Palm Džumeira“ (Palm Jumeirah) na ostrvu „Svet“ (World island) 31. decembra 2013. godine. Tom prilikom iskorišćeno je 479.651 pojedinačnih vatrometa.
Foto: FactRetriever.com
Prvi vatromet, englesko nebo videlo je davne 1486. godine, na proslavi povodom svadbe kralja Henrija VII (Henry).
Foto: thebeijinger.com
Iako ljudima vatromet pričinjava veliku zabavu, životinjama nije ni malo zanimljiv. Glasan zvuk i jaka svetla koja proizvodi performans, mogu da uplaše ili čak i istraumiraju životinje, pa je dobro držati ih podalje u toku vatrometa.
Foto: LinkedIn
Najveća raketa za vatromet, težila je čitavih 13 kilograma i proizvedena je i lansirana u Portugalu, 2010. godine.
Foto: fairmontcustomhomes.com
Vatrometi nisu samo zabava, oni mogu biti i izuzetno opasni, ako se sa njima ne rukuje ispravno, jer lansirana raketa može dostići brzinu i do 150 metara u sekundi, a može da poleti i 200 metara u daljinu (najpreporučljivije je u vis).
Foto: blog.lodgis.com
Francuzi rado koriste vatromet, kada proslavljaju Dan pada Bastilje (Bastille) 14. jula 1789. godine.
Foto: thewisetraveller.com
Svake godine, stanovnici Pekinga (Beijing), mole se unapred da ograniče upotrebu vatrometa prilikom proslave Lunarne nove godine, jer se svake godine u to doba vidno povećava zagađenje vazduha.
Naslovna fotografija: nyeparty.wordpress.com