Angažovanjem, aktivizmom, zainteresovanošću i upornošću, Maga Magazinović je prokrčila put čitavnoj novoj generaciji žena, željnih obrazovanja, ali i modernizaciji srpskog društva koje je na početku XX veka bilo u, još uvek, patijarhalnim okvirima.
Školovanje
Iako je započela školovanje u rodnom Užicu, nakon što je njen otac dobio posao u krojačkoj radionici Narodnog pozorišta, školu je nastavila u Beogradu, u kom je gradila i buduću karijeru. Kada je stasala za studije, odabrala je filozofiju, no, u to vreme, žene su mogle studirati samo vanredno (nisu imale pravo na indeks, a samim tim ni na diplomu), te je Maga osnovala Klub studentkinja koje su se borile za njihova prava. Cilj im je bio da se status studenata i studentkinja izjednači. Da je odnela pobedu, dokazala je, upisavši Pravni fakultet, koji nije srtudirala, ali je dobijanjem indeksa istog, postala prva studentkinja prava. No, njen aktivizam nije stao ovde, nastavila je da se zalaže za prava žena koje se zapošljavaju, kao i izjednačenost plata žena sa platama muškaraca. U to vreme, prevodila je tekstove evropskih socijalistkinja, poput Klare Cetkin, Lili Braun i Elen Kej. Diplomirala je 1904. godine kod profesora Brane Petronijevića.
Foto: kcb.org.rs
Karijera novinarke i urednice
Nakon studija, Marija Maga Magazinović je bila praktikantkinja u Narodnoj biblioteci, a zatim i nastavnica na Višoj devojačkoj školi. Potom je počela da piše za Politiku. U Politici je vodila rubriku Ženski svet, a pisala je i uređivala i feljtone. Bila je prva zaposlena žena u ovoj novinskoj kući i to punih 6 meseci. U redakciji nije imala neprijatna iskustva iako je doživljavala zadirkivanja od strane kolega, zbog statusa ženske urednice. U svojoj autobiografiji, opisala je opaske koje joj je upućivao Vladislav Ribnikar, govorivši joj da če sav njen feminizam pasti u vodu onda kada bude mužu kuvala ručak, satima stojeći pored šporeta.
Foto: srpskoblago.rs
Moderan plesni savremeni izraz
Godine 1909. Maga je otišla na doktorat u Mihnen, no tamo je, umesto akademske karijere, karijeru nastavila u sasvim drugom pravcu – posvetila se plesu. Pohađajući plesne kurseve, ali i kurseve glume, učeći od Elizabete Dankan, Šarlote Šinter i Maksa Rajnharta, brzo je shvatila da klasičan balet nije u skladu sa njenim senzibilitetom, te se preusmerila na moderan ples. Upravo ona je začela prvi pravi moderan balet u Beogradu. Na časovima glume je upoznala, 6 godina mlađeg, budućeg supruga, Gerharda Gezemana. Godine 1910. osniva Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike, kasnije preimenovanu u Školu za ritmiku i plastiku.
Foto: knjizenstvo.eft.bg.ac.rs
Bolničarka tokom Balkanskih ratova
Balkanske ratove je provela na terenu, radeći kao bolničarka. Zapisivala je ratne strahote koje je videla i doživela, a kasnije je sve te zapise unela u autobiografiju koju je počela da piše na svoj 70-i rođendan.
Udaja za Gerharda Gezemana
Maga se udala u Beogradu, gde su ona i njen suprug dobili posao. Ona je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji, a on u Prvoj muškoj gimnaziji, a potom i na mestu lektora na fakultetu. Gerhard, budući slavista, zavoleo je sprsku kulturu, jezik, ljude, a posebno srpske narodne pesme. Venčali su se u Sabornoj crkvi, pred sam početak Prvog svetskog rata.
Foto: iserbia.rs
Prvi svetski rat
Maga i Gezeman su početak rata proveli u begu, u toku kog je rođen i njihov prvi sin Rajko. Dok je ona bila u Beogradu, Gerhard je prešao Albaniju sa srpskom vojskom. Mali Rajko je umro sa 14 meseci, a Gerhardu se izgubio trag, na neko vreme. Kada je, od nemačkih vlasti, saznala da joj je suprug u sanatorijumu u Švajcarskoj, Maga je odlučila da ode u posetu. Tamo je doživela životno razočaranje, muž ju je varao sa ženom koju je kasnije i oženio. No, iako je znala da je vara, u Lucernu je začeta njihova ćerka Rajka.
Foto: avantartmagazin.com
Povratak u Beograd
Sa ćerkom se vratila u Beograd, gde je nastavila da se bavi plesom i koreografskim radom. Kroz njenu školu, koju je osnovala još 1910. godine, prošao je nemali broj budućih igrača, od kojih su neki stekli svetsku slavu, poput Luja Daviča. Pohađala je plesne radionice širom Evrope, išla na kongrese, konstantno se usavršavala. Upoznala je najveća plesna i koreografska imena 20. veka. Nakon što je njena škola, nakon 25 godina rada, zatvorena, vodila je folklorne grupe, sa kojima je jednako bila uspešna.
Foto: avantartmagazin.com
Ideološki zaokret?
U vreme Drugog svetskog rata, desio se kontroverzan zaokret u njenim stavovima. U periodici je objavila nekoliko radova u kojima je stavove okrenula ka konceptu arijevske rase. I danas je nepoznanica kako se to tačno dogodilo, jer je Maga do tada bila vatrena zastupnica prava obespravljenih, izrazito antiratno nastrojena. Takođe, u autobiografiji Moj život, pisanoj nakon Drugog svetskog rata, zastupala je socijalističke stavove.
Penzionisanje
Nakon Drugog svetskog rata, radila je u KUD-u Abrašević, vodila je i folklornu sekciju, a u baletskoj školi je predavala ritmiku i istoriju igre. Godine 1951. objavila je knjigu Istorija igre. Pisala je biografiju Moj život, ali je, za života, nije objavila. Autobiografija je objavljena tek 2000. godine u izdanju izdavačke kuće CLIO, a priredila ju je Jelena Šantić, balerina, mirovna aktivistkinja i teoretičarka baleta.
Na slici: Jelena Šantić; Izvor: yugopapir.com
Smrt
Maga Magazinović je umrla 1968. godine, dvadeset godina nakon smrti njenog bivšeg supruga, sa kojim je ostala u korektnim odnosima. Ostavila je za sobom mnoge rukopise. U Beogradu i u Užicu postoje ulice koje nose njeno ime.
Foto: clio.rs
Autorka teksta: Vera Majstorović