Nemački kancelar, Oto fon Bizmark (Otto Eduard Leopold von Bismarck Schonhausen), jednom prilikom je na temu zakona izjavio sledeće: „Zakoni su poput kobasica – bolje je da ne vidite kako se prave“. Da su pred zakonom uvek svi jednaki, možda se i ne bismo složili, ali da je ovaj normativni akt neophodan, to je sigurno. Za vas smo sačinili listu od 10 najstarijih zakona koje je stvorilo i zapamtilo čovečanstvo i koji su poslužili kao temelj mnogim modernim državnim sistemima koji su se naknadno razvijali.
Hamurabijev zakonik. Čuveni vladar Starog Vavilonskog carstva, ostao je upamćen do danas zbog svog čuvenog zakonika, koji ujedno predstavlja jednu od najstarijih zbirki zakona na svetu. Sastavljen je od čak 282 propisa, koji uređuju sve životne aspekte. Ovo kolosalno delo, otkriveno je davne 1901. godine.
„Tora“, ili kako je još svet poznaje, „Petoknjižje“. Opisuje se kao temelj judaističkog pravnog i etičkog učenja. Jevreji smatraju da je Tora nastala pre samog vremena, kao proizvod Mojsijevog, a božanskog, nadahnuća.
Drakonov zakonik. Drakon je bio atinski zakonodavac koji je doneo i objedinio pisane zakone Atine, 621. godine pre nove ere. Stari vek je ove zakone prepoznao kao veoma stroge, te je jedan atinski besednik konstatovao da su ispisani krvlju, a ne mastilom. Do dan danas je ostao izraz, kada je neka kazna stroga, da je to „drakonska kazna“.
Ur – Namuov zakonik (sumerski kodeks). Ovaj zbornik zakona smatra se najstarijim poznatim zakonikom na svetu, koga je osmislio i uobličio vladar Mesopotamije po imenu Ur – Namu. Zakonik je ispisan takozvanim klinastim pismom, 2050. godine pre nove ere. Glinena ploča sa odredbama čuva se u istambulskom muzeju, a između ostalog, ovaj zakonik predviđa smrtnu kaznu za krivična dela poput razbojništva, silovanja, ubistava i preljubništva.
Kodeks Omi. Drevni japanski zakonik iz VII veka, kojim su Japanci pokušali da imitiraju kineske postulate upravljanja i vođenja zemlje. Ovaj kodeks je davno izgubljen, međutim, po uzoru na njega sačinjen je kodeks Asuke Kijomihare, preteča mnogih potonjih zbirki pravila i zakona.
Nesilim kodeks. Kada je vladar Nesilim vladao teritorijom, koja je zahvatala najveći deo današnje Turske i pružala se do drevne Mesopotamije, donet je pomenuti zakonik, koji je u sebi sadržao brojna bizarna pravila i odredbe. Ovaj kodeks se razlikovao od većine iz tadašnjeg perioda, jer se njegov deo, koji se odnosio na robove, bio prilično tolerantan i fer, te im je omogućavao sklapanje brakova i posedovanje imovine. Ono što je bilo čudno, na primer je to, da je ovaj zakonik za silovanje van kuće smrtnom kaznom kažnjavao silovatelja, ako bi se silovanje dogodilo u kući, žena je smatrana krivcem.
Zakon 12 tablica. Smatra se osnovnim postulatom rimskog prava, koji je sačinjen 451. godine pre nove ere. Ovaj zakonik obuhvatao je čitavo polje prava, međutim sačuvan je samo delimično, jer su drvene table na kojima je ispisan izgorele nakon galskog upada u Rim. Po pravilu, odredbe ovih zakona deca su učila u školama, na pamet.
42 negativna priznanja. Ovo je naziv za pravnu praksu drevnog Egipta. Egipatska „Knjiga mrtvih“, kazuje da sve duše moraju da napamet iskažu 42 negativna priznanja, u sklopu suđenja u podzemlju. Evo i primera: „Nisam izgovorio zle reči“. Ako neko nije znao sve da izdeklamuje, mitologija kaže da je njegova duša bivala proždirana od strane Amuta, čudovišta koje je jelo zle ljude.
Indijski „Darmašastri“. Ovo je najstariji skup postojećih pravila u staroj Indiji i prevashodno se odnosila na rituale i njihove običaje, kao i na obrede i valjan način života.
Kang Gao. Kina, koja pripada najstarijim civilizacijama sveta, očekivano, ima i jednu od najdužih tradicija sprovođenja strogih pravila. Najstariji pravni akt dovodi se u vezu sa dinastijom Džou i proklamovao ga je kralj Vu, kao deo „Knjige dokumenata“. Održavanje reda je jedna od najdetaljnije definisanih sfera života.
Naslovna fotografija: The Inquisitr