Pravo ime mu je Erih Paul Remark (Erich Paul Remark), međutim, u znak sećanja na majku, zvanično se potpisivao kao Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque). Rođen je u katoličkoj porodici u malom mestu Osnabruk. Kroz život, promenio je dosta profesijam a između ostalog, obavljao je poslove bibliotekara, učitelja, izdavača i novinara.U nastavku pojedinosti ovog neverovatnog čoveka i književnika.
Postoje tvrdnje, koje kažu da je njegovo pravo imee Erik Kramer, ted a vodi poreklo od francuskih Jevreja. Iz tog razloga nacistički režim 1933. godine zabranjuje njegova dela spaljuje knjige. Kažu, trpeo je represiju sve dok nije promenio prezime u Remark (što je obrnuti redosled od Kramer).
Obrazovanje je stekao na Univerzitetu u Minsteru, a bez obzira na popularnost koju je stekao, o njegovom privatnom životu postoji vrlo malo zapisa.
Pre nego što se sa 18 godina pridružio vojsci, odrastao je u porodičnoj kući sa ocem i majkom, Peterom Francom (Peter Franz) i majkom Anom Marijom (Anna Maria). Na zapadni front je prebačen 12. juna. 1917. godine.
Roman prvenac, pod nazivom “Na Zapadu ništa novo” (Im Westen nicht neues), objavljuje 1929. godine. Bilo mu je potrebno samo šest nedelja da napiše ovaj roman.
Foto: tripmondo.com
Nakon što je završio knjigu pod nazivom “Povratak” (Der Weg zuruck) 1931. godine, kupuje vilu u mestu Porto Ronko (Porto Ronco) u Švajcarskoj.
Foto: bgmdb.com
Uzeo je udeo u ekranizaciji poslednjih dana Adolfa Hitlera, po imenu “The Bunker”, tako što je napisao scenario za ovaj igrani film.
Foto: allquietonthewesternblog.blogspot.com
U detinjstvu je voleo da lovi leptire i da sakuplja poštanske marke, a takođe je bio poznat i po tome što je voleo da se elegantno oblači. Savremenici takođe tvrde da je bio izuzetno muzički.
Foto: poetrychangeslives.com
Dve godine pre nego što je nemački Rajh poveo kampanju protiv njega, pisac je uspeo da ode iz Nemačke. Tadašnji režim je smatrao da pravi Nemac ne može i ne treba da saoseća sa žrtvama rata koji su oni poveli. U bekstvu iz Nemačke mu je pomogla sestra njegove tadašnje žene, stupajući fiktivno u brak sa rođakom Hermana Geringa (Hermann Goring).
Foto: GoodFon.su
Zanimljiv podatak kaže da je njegov otac umro u 83-oj godini, dok je čekao da bude poslužen čašom konjaka. Kako je sam pisac naveo, smrti je prethodila bolest, koju je dobio tokom službe u crkvi, jer nije želeo da obuče kaput. Nakon komplikacija, sedeći u dnevnoj sobi i čekajući ćerku da mu sipa piće, dobio je infarkt i preminuo.
Od muzičke karijere, kojoj je u početku težio, morao je da odustane nakon teške povrede ruke koju je dobio za vreme rata. Kasnije je priznao da je sve svoje knjige napisao pod uticajem muzike, a da je reči birao po svojoj melodičnosti.
Naslovna fotografija: blognews.am