Nauka kaže da su to dva embriona koji se paralelno razvijaju, i rađaju se neposredno jedan za drugim. Mi smo mišljenja da je to još jedno čudo prirode. Blizanci mogu biti jednojajčani, za koje se u naučnim krugovima kaže da su neka vrsta prirodnih klonova, sopstvenog odraza u ogledalu, ili dvojajčani, za koje čak može da se desi da liče jedno na drugo manje nego da nisu blizanci. Posebna kategorija su sijamski blizanci, koji nastanu kada se jajna ćelija ne podeli u potpunosti.
Čak ni identični, jednojajčani blizanci, bez obzira na sve međusobne sličnosti, pa i gotovo istu DNK, nemaju isti otisak prsta. Otisci su im na prvi pogled sličniji nego kod drugih ljudi, međutim svako ima svoj jedinstven i neponovljiv.
Međusobni odnos i interakcia blizanaca započinje još dok su u embrionoj fazi u materici. Grupa italijanskih ginekologa vršila je ispitivanje i posmatranje ponašanja blizanaca dok su još u majčinom stomaku i zaključili su da se odnosi formiraju od najranijeg stadijuma i da su vrlo pažljivi jedni prema drugima kada se dodiruju, pogotovo u predelu očiju.
Skoro polovina od ukupnih blizanaca na svetu, od najranijeg detinjstva međusobno razvije neki svoj jezik na kome se sporazumevaju i razumeju. Taj jezik podrazumeva poglede, gestikulaciju i neke reči, čije je značenje samo njima poznato.
Ako ste se pitali u kojoj zemlji na svetu ima najviše blizanaca, odgovor na to pitanje leži na zapadu Afrike, u Nigeriji.
Što se tiče blizanaca u životinjskom carstvu, polarni beli medvedi su životinje , čije ženke najčešće okote blizance, a ponekad i trojke.
Čest je slučaj da ljudi teško mogu da razlikuju jednojajčane blizance. Međutim, to sa psima nije slučaj. Nemački ovčari, koji su prošli posebnu dresuru, u stanju su da razlikuju mirise, pa čak iako se blizanci identično oblače i hrane i žive u istoj kući.
Više od 1/5 populacije blizanaca je levoruko, za razliku od ljudi koji nisu rođeni kao blizanci među kojima je ta cifra znatno manja i iznosi oko 10%.
Osnovna saznanja koja nauka ima o blizancima kaže da su blizanci različitog pola uvek dvojajčani, dok su jednojajčani u ogromnoj većini slučajeva istopolni. Takođe, rađanje jednojajčanih blizanaca i dalje se tretira kao fenomen, dok se kao uzrok pojave dvojajčanih smatra veći broj ovulacija kod žena, kao i genetička predodređenost.
Priroda je uredila da postoji mogućnost, doduše jedna u milijardu, da blizanci imaju različite očeve, pa da blizanci, čak imaju i različitu boju kože. Ovo se događa kada se desi anomalija, prilikom koje se oslobađaju dve jajne ćelije umesto jedne, pa obe budu oplođene.
Ukoliko se dogodi da se blizanci razdvoje u najranijem detinjstvu, ili da ne znaju da imaju brata ili sestru, događa se da u nekim segmentima, žive potpuno identičnim životima, da prave identične izbore prilikom izbora kućnog ljubimca, automobila, pa čak i partnera, hobija i poslova.
Naslovna fotografija: www.youtube.com