Na red je došla i ona. Istorija može da potvrdi ili opovrgne tvrdnju, da je bila najveća kraljica svih vremena, ali ono što je izvesno, jeste to, da je bila vanvremenski simbol raskošne lepote, kontraverzna i skandalozna za svoje doba, retko inteligentna i dovitljiva vladarka, koja stvari nije prepuštala slučaju, te pravi dragulj sa Nila. Ostala je upamćena i kao žena, u čiju postelju je došao najmoćniji čovek tadašnjeg poznatog sveta, Gaj Julije Cezar. Dekadentna koliko i moćna, vladala je Egiptom kao poslednji faraon. Neiscrpna muza današnjice, kraljevska kćer i kraljevska majka, žena koja je svoje bitke sama predvodila, njeno veličanstvo, Kleopatra.
Foto: factfiend.com
Upadljiva je disproporcija između pažnje koju je ova vladarka dobijala od umetnika širom sveta koji su je veličali kroz vekove i stvarnih arheoloških predmeta i nalaza koji su, rekli bismo i više nego oskudni.
Foto: learningenglish.voanews.com
Van evropskog kontinenta, u dalekoj Africi, viđenje misteriozne Kleopatre je potpuno drugačije ukorenjeno u islamskoj tradiciji i kulturi. Iz pera arapskih pisaca teku opisi nje kao naučnice i veoma obrazovane žene svoga doba.
Foto: coinreplicas.com
S druge strane, rimska propaganda, tendenciozno je predstavljala Kleopatru kao razvratnicu i beskrupuloznu zavodnicu, koja je svoju erotičnu pojavu koristila u svojstvu moćnog političkog oružja. Posmatrajući malo objektivnije, ona je više plenila intelektom nego klasičnom lepotom. Grčki biograf Marka Aurelija, Plutarh, tvrdi da nije izgled to čime je ona plenila, već vešta komunikacija, način na koji je kontrolisala i planirala svoje pojavljivanje. Umela je, recimo, prilikom ceremonijalnih događaja da se oblači kao boginja Izida. Išla je tako daleko, da je zahtevala da se na metalnim novčićima njen lik predstavi sa naglašenom vilicom kakvu je imao njen otac, kako bi istakla svoje nasledno pravo na vlast.
Foto: tuttartpitturasculturapoesiamusica.com
Kada bi boravila u večitom Rimu, zahtevala je da joj se ljudi obraćaju sa „kraljice“, što je dodatno doprinelo činjenici da je Rimljani nisu ni malo voleli. Ono što je dodatno razgnevilo ljude bilo je postavljanje njene statue optočene zlatom u Venerinom hramu, na Cezarov predlog.
Foto: Emaze
Kleopatrina porodica vodi potomstvo od slavnog makedonskog generala Ptolomeja, koji je Egipat bukvalno dobio prilikom raspodele teritorija nakon smrti Aleksandra Makedonskog. Pre nje, dinastija je vladala 12 generacija.
Foto: history.com
Od najranijeg detinjstva bila je podvrgnuta najboljem mogućem obrazovanju, koje je podrazumevalo tečan govor i pisanje ćak 9 jezika, a takođe su je podučavali i veštinama politike i diplomatije. Stekla je sposobnost prilagođavanja svakoj situaciji, imala je primereno gestikulaciju i držanje, jednom rečju, bila je državnik prve klase. Takođe je bila veoma upućena u astrologiju, geometriju i muziku.
Foto: tvweeklynow.com
Bila je prvi faraon, koji se služio izvornim egipatskim, jezikom naroda, zbog čega su je Egipćani obožavali. Ono što se slabo zna o njoj, jeste da je bila veliki patriota, te zemlju kojom je vladala, stavljala je na prvo mesto. Rođenjem malog Cezariona, dodatno je učvrstila vlast. Ključne odluke je donosila sama, potpisivala je sva dokumenta i upravljala je vojskom i nadgledala setvu. Godišnji prihodi između 12.000 i 15.000 talenata, stavili su je na 22. mesto na listi najbogatijih ličnosti u istoriji. Procenjeno je da je njeno bogatstvo iznosilo današnjih 95,8 milijardi američkih dolara.
Foto: Medium.com
Njen odlazak u Rim, pored toga što se ispostavio kao tragičan za Cezara, koji je u tom periodu ubijen, nije joj ništa dobro doneo. Između ostalog, zamerila se i čuvenom besedniku, ali i vrlo sujetnom Ciceronu, jer nije ispunila obećanje da će mu pokloniti jednu knjigu od neprocenjive vrednosti iz Aleksandrijske biblioteke, te se našla na udaru ovog govornika, koji je samo rasirivao mržnju prema egipatskoj kraljici.
Poput svojih predaka imala je eksplozivnu narav, bila je jako strastvena ali ponekad i nepromišljena. Nakon što je uneta umotana u tepih pred Cezara, istog trenutka je dobila njegovu naklonost i ljubav, a pošto je bila sjajan strateg, osim što je uživala u Cezarevoj ljubavi, koji je bio stariji od nje skoro 4 decenije, takođe je znala i da je koristi u političke svrhe.
Foto: fineartamerica.com
Nakon smrti Marka Aurelija i pobede Oktavijana Avgusta, ne želevši da trpi poniženje odvođenja u Rim u kavezu, kako je Oktavijan zamislio da je prikaže kao svoj pobedonosni plen, odlučila je da uskrati sebi život. Do dan danas, niti je otkriven pouzdano tačan način na koji je umrla, niti gde je njeno telo sahranjeno, ali postoje neke naznake da se grobnica i mauzolej nalaze 30-ak kilometara zapadno od Aleksandrije na obroncima malog mesta Taposiris Magma, koji gleda na Sredozemlje, međutim, u trag se još nije ušlo.
Naslovna fotografija: GoldWallpapers.com