Prema i više nego interesantnoj grčkoj mitologiji, lavirint je splet hodnika, prolaza i prostorija, koju je svojevremeno tvorio Dedal, najveći grčki vajar, pronalazač, slikar i graditelj. Poznati drevni pesnik Ovidije, tvrdio je da je lavirint tako lukavo i pametno napravljen da ni sam Dedal, koji je njegov tvorac ne bi umeo da izađe iz njega. Osmislio ga je i napravio po želji Minosa (negde se koristi i naziv Minoj), kritskog kralja, koji je u njemu želeo da zatoči Minotaurazbog njegove ružnoće, biće koje mitologija vidi i opisuje kao polu bika, pola čoveka, inače muža Minosove kćeri. Ako je verovati zanosnoj mitologiji, Minotaur nije našao izlaz iz lavirinta, a evo po čemu su još interesantni.
Foto: tisamsebegid.ru
Još s početka XVI veka, ljudi su počeli da prave lavirinte, razonode radi. Postali su česta pojava u dvorskim vrtovima širom sveta, kao ukrasi od žive ograde, stubova i zidova. Jedan od najpoznatijih ovakvih lavirinata je vrt engleske kraljevske palate „Hempton kort“ (Hampton Course Palace), koji je ugledao svetlost dana davne 1690. godine.
Foto: epiac1216.wordpress.com
Reč lavirint potiče od grčke reči „labirintos“, što može da se prevede kao „dvosekla sekira“, odnosno sekira sa dva sečiva.
Foto: dismuse.com
Imajući u vidu da je mitski dvorac u kome je bio zatočen Minotaur, bio splet zamršenih hodnika i prolaza, vremenom reč lavirint, počela je da se koristi kao opis neke komplikovane unutrašnjosti, u kojoj može lako da se zaluta.
Foto: crafthubs.com
Bez obzira da li su linije koje čine lavirint komplikovanim, smeštene u okvir, kružnog, kvadratnog, ili nekog drugog oblika, sama namena i funkcija, ostaje, priznaćete, u neku ruku, misteriozna. Svaki je priča za sebe i ne smanjuje mu se popularnost u kulturološkom i duhovnom smislu.
Foto: Pinterest
U nekim starim kulturama, ove zapletene konstrukcije služile su u raznim verskim i folklornim obredima, između ostalog, lutajući hodnicima lavirinata, odlazilo se u potragu za prolećem, suncem i vodom.
Foto: potnia.theladyofthelabyrinth.com
U skandinavskim zemljama, ciljanu su građeni, kako bi muškarac i žena, ulazeći odvojeno u nepregledne hodnike, karakteristično plešući, uspevali ceremonijalno da dođu jedno do drugog, i na taj način dokažu da ljubav pobeđuje čak i prepreke lavirinta.
Foto: neatorama.com
Londonski umetnici su 2012. godine organizovali performans pod nazivom „aMAZEme“. Tokom četiri dana, koliko je instalacija trajala, zahvaljujući stotinama volontera i ljubitelja knjige, sagradili su lavirint, od skoro 250.000 knjiga. Idejni tvorci ove akcije bili su brazilski umetnici Markos Saboja (Marcos Saboya) i Gualter Pupo (Gualter Pupo). Tvorevina je napravljena po inspiraciji otiska prsta španskog pisca Horhea Luisa Borhesa (Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo).
Foto: roadtrippers.com
U zabavnim parkovima širom Evrope i Amerike, dešavalo se da se posetioci zabavnih parkova, koji se doslovce izgube u lavirintima, kontaktiraju policiju, tražeći pomoć, u strahu da neće pronaći izlaz iz beskrajnih hodnika, pre zatvaranja samog parka.
Foto: shutterstock.com
Prvi lavirint, u koji su se stavljali pacovi konstruisan je 1901. godine. Ovo istraživanje imalo je za cilj da pokaže način navigacije, i sposobnost učenja kod glodara. Idejni tvorac projekta bio je eksperimentalni psiholog sa američkog „Klark“ (Clarc) univerziteta, Vilard Smol (Willard Stanton Small). Lavirinti su takođe korišćeni i za ispitivanje sposobnosti insekata, a pre svega, mrava.
Foto: red-doors.com
Među lavirintima, postoji podela na one koji su jednopotezni i na one koji se granaju. Jednopotezni, imaju jedan izlaz, ili jedno rešenje, sa potencijalnim preprekama usput, dok oni koji se granaju, mogu imati nekoliko izlaznih rešenja i namenjeni su pre svega zabavi, dok su ovi prvi skoncentrisani uglavnom na naučna istraživanja.
Naslovna fotografija: Carolija stvaranja DIY