Kada prvi put stupimo u neki grad, u kome nikada pre nismo bili, pored zgrada, trgova, plaža i klubova, poznatih celom svetu, damo se u potragu za umetninama, koje uglavnom vise ili stoje u muzejima. U stanju smo stajati pred nekim legendarnim, starim spomenikom veoma dugo i diviti se svakom pregibu i svakoj krivulji. Neprocenjivo je, zaista, dodirnuti parče mermera, stakla, drveta ili platna, koje je držao u rukama jedan Da Vinči, ili Mikelanđelo, Botičeli, Rafael, Pikaso… Konvencijalna umetnost, kao takva, jedan je od najlepših dragulja čovekovog doba i ne treba je ugrožavati ni po koju cenu. Međutim, pošto je doba renesanse davno završeno, tekovine modernog vremena su ono čemu se, prirodno, okrećemo, a među njima su i moderne skulpture. Čudni oblici, prelivajuće boje, duboke poruke, smešni aktovi, svega toga ima u svetu, ali i ovde kod nas, dok odmaramo od ozbiljnih tema i problema.
Cipele na obali dunava…
Ekspanzija…
I to je čovek…
Krila anđela…
Oda majci…
Ljubav koja prosvetljuje…
Praznina u čoveku…
Sloboda iz Filadelfije…
Kritika bika sa Vol Strita (Kina).
Zmajevi u ljubavi…
Naslovna fotografija: theartstack.com